NSHNM: Još uvek nije trenutak za usvajanje Akcionog plana za nacionalne manjine

Kako je navedeno, u medijima je prenesena i izjava ministarke Gordane Čomić da nova Radna verzija Akcionog plana treba ići na što hitnije usvajanje od strane Vlade Republike Srbije.

Ipak, iz NSHNM-a ističu da postoji niz razloga zbog kojih još nije vreme za to, te podsećaju da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog formiralo radnu grupu od predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Prvi sastanak radne grupe održan je 20. decembra 2021. godine, a nakon sastanka, 22 nacionalna saveta dostavila su svoje predloge koji bi trebalo da budu uneti u sadržaj novog Akcionog plana.

„Jedan od ključnih sastanaka u tom procesu bio je održan u Šapcu od 23. do 25. februara 2022. godine i tom prilikom još jednom je obrazloženo zbog čega je neophodno da državne institucije uključe dostavljene usaglašene predloge nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nakon što velika većina potreba nije uključena niti nakon tog dvodnevnog sastanka, NSHNM dostavio je pismenim putem komentare u nekoliko zasebnih dokumenata prema zadanim poglavljima“, navodi se u saopštenju.

Radna verzija Akcionog plana koja je objavljena 15. jula 2022. ponovno nije sadržavala većinu navedenih sugestija, zbog čega je Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine komentare opet dostavio u okviru onlajn konsultacija koje su bile otvorene desetak dana.

Nakon okončanja konsultacija, Nacionalnom savetu hrvatske nacionalne manjine dostavljeni su odgovori na neznatan broj komentara koji su se ticali odbacivanja gotovo svih navedenih predloga.

„Zbog toga smo dužni putem javnosti navesti ključne razloge zbog kojih krovna institucija hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji ne može dati svoju saglasnost na usvajanje Akcionog plana za nacionalne manjine u ovakvoj verziji“, navodi se u saopštenju.

Kako su naveli, aktivnosti unete u dokument u značajnom delu ne odražavaju potrebe nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

„Umesto realnih potreba nacionalnih manjina u većinu područja uvrštene su aktivnosti koje se odnose pretežno na analize, inicijative ili podizanja svesti bez jasnog sadržaja delovanja, a realizacija navedenoga za posledicu neće imati unapređenja prava nacionalnih manjina“, istakli su iz NSHNM-a.

Premda je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog formalno uključilo predstavnike nacionalnih saveta nacionalnih manjina, navode oni, u samom predlogu konačnog dokumenta većina potreba hrvatske nacionalne manjine, kao što su analiza stanja u području diskriminacije, popis, zaštita i promocija kulturne baštine, proširenje mreže škola, jačanje kapaciteta stručnih i inspekcijskih službi, zapošljavanje jezično stručnog kadra ili osiguravanje materijalno-tehničkih i kadrovskih uslova za rad nacionalnih saveta, institucija i udruženja, nisu uvrštena ili su formulisana na način da se simulira rešavanje otvorenih pitanja nacionalnih manjina.

„Ciljevi, mere i pokazatelji za predviđene aktivnosti u najvećoj meri koncipirani su na način da njihovom realizacijom neće doći do pomaka u ostvarivanju manjinskih prava“, piše u saopštenju.

Kao jedan od primera koji navode iz NSHNM-a, jedini pokazatelj mere ‘Unapređenje uslova za zakonito i pravilno sprovođenje Popisa’ navodi se da će podaci o broju pripadnika nacionalnih manjina biti dostupni.

„Sa sigurnošću možemo unapred znati da će popisni podaci biti objavljeni najkasnije do polovine 2023. godine, što apsolutno ne pokazuje da će popis stanovništva biti sproveden na zakonit, legitiman i inkluzivan način prema manjinskim zajednicama. Kao primer navodimo i jedno od najkompleksnijih područja – to je diskriminacija, gde se ne govori o suštini ovoga područja, a to je smanjenje slučajeva diskriminacije“, ističu iz NSHNM-a.

Nije predviđena ni jedna aktivnost analize slučajeva diskriminacije diferencirana po nacionalnim zajednicama, niti se planira merenje procenta njenog umanjenja kroz godine, navode oni i dodaju da pogrešno koncipirane ciljeve i pokazatelje nalaze i u ostalim oblastima ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Napomenuli su da će se oblast Nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Saveta za međunacionalne odnose na lokalu konfuzno spajaju u jedno poglavlje.

„Aktivnost ili pokazatelj mora odražavati postavljeni cilj, odnosno meru. Tako na primer, provedene kampanje i obuke o zabrani diskriminacije nisu same po sebi pokazatelj podignute svesti o zabrani diskriminacije; održan društveni dijalog nije pokazatelj da su osmišljeni novi načini za demokratsku participaciju i predstavljanje pripadnika nacionalnih manjina“, ističu iz NSHNM-a kao treće problematično mesto pomenutog dokumenta.

Izrađene analize ne pokazuju da je rad nacionalnih saveta unapređen, a sprovedena istraživanja ne ukazuju na unapređenje interkulturnog dijaloga.

Broj održanih sastanaka u okviru međunarodne suradnje ne ukazuje da je bilateralna suradnja ojačala i slično, naglašavaju oni dodajući da u predloženom dokumentu u velikom broju slučajeva nema povezanosti između pokazatelja, mera i ciljeva.

Četrvrto problematično mesto koje vide iz NSHNM-a, jeste to što formulacija ciljeva, mera, aktivnosti, pokazatelja i jedinica mere nisu ujednačene i najčešće ne odgovaraju statističkom rečniku i prirodi pojma.

„U dokumentu pokazatelji najčešće nisu SMART, pa će sasvim sigurno biti poteškoća i prilikom njihove valorizacije. Na primer jedan pokazatelj je ‘Kvalitet dodeljivanja sredstava za podršku očuvanju i promociji manjinskih kultura, na nacionalnom i pokrajinskom nivou i iz budžetskog fonda za nacionalne manjine, zasnovan na pravičnoj raspodeli budžeta prema specifičnim potrebama svake nacionalne manjine i vrsti korisnika sredstava’ – dakle, nejasno je šta podrazumeva ‘kvalitet dodeljivanja’, šta je ‘pravična raspodela’ niti način na koji će se ovako, gotovo ‘metafizički’, postavljen pokazatelji meriti“, piše u saopštenju.

Iako je sam početak izrade radne verzije dokumenta bio, kako navode, ohrabrujući, državne institucije su se ponovno odlučile za „jednostrani i neinkluzivan pristup“ izradi dokumenta, a manjinski predlozi su ponovno „ostali na marginama“.

Podsećaju kako je Republika Srbija prvi Akcioni plan za nacionalne manjine usvojila 2016. godine i tada je primenjivan potpuno isti pristup neuvažavanja i neusvajanja manjinskih predloga, što je na kraju dovelo do potpune nefunkcionalnosti primene Akcionog plana.

Republika Srbija Akcioni plan za nacionalne manjine usvaja u okviru Pregovaračkoga poglavlja 23, koje se odnosi na ljudska i manjinska prava i ovo je jedno od područja koje je od iznimne važnosti za celokupni proces integracije Srbije u Evropsku uniju.

„Ponovno ćemo istaknuti da je područje manjinskih prava i njihovoga unapređenja i dalje konfuzno uređeno te je stoga još 2016. godine bilo potrebno doneti poseban dokument, koji bi u celosti bio posvećen unapređenju prava, ali i položaja pripadnika nacionalnih manjina“, navodi se u saopštenju.

Oni su iskazali nadu da ovakav dokument neće biti usvojen po hitnoj proceduri, „jer bi se na taj način ponovile greške koje nisu suštinski doprinele unapređenju celokupnog područja manjinskih prava“.

„Neophodno je da se sve ključne institucije, a posebno manjinske kojih se ovaj dokument direktno dotiče, usaglase i da se dodatno na istome radi konkretno, kako bi se ispunila očekivanja Evropske unije i njenih tela i kako bi se proces integracija Republike Srbije u istu nastavio kvalitetno i konzistentno, a za dobro pripadnika nacionalnih manjina“,  zaključuju u saopštenju iz NSHNM-a.

Detaljnije o Akcijskom planu i komentarima koje je uputio HNV možete pročitati OVDE.