Nuklearke nisu bauk

Početna strahovanja koja su izbila posle krize u Fukušimi, preteći da će odložiti nuklearni preporod u svetu bar za nekoliko godina, sad su uglavnom utihnula. Mnoge od nešto više od 30 država koje imaju programe atomske energije nastavljaju da ih promovišu kao način za borbu protiv zagađenja i globalnog zagrevanja, uprkos riziku od radijacije i pitanju šta da se radi sa nuklearnim otpadom. „Nećemo prestati da jedemo zbog straha da ćemo se zagrcnuti,“ rekao je državnim medijima kineski zvaničnik za nuklearnu bezbednost Tian Đaišu posle zemljotresa u Japanu.

Kineski funkcioneri kažu da preispituju propise kako bi bili sigurni da nijedna atomska centrala neće biti bez spoljnih zidova ili priključka na struju u vanrednim prilikama, što su problemi koji su doprineli krizi u Fukušimi kada je cunami uništilo sistem za hlađenje elektrane. Radijacija koja je usledila dovela je do evakuacije 80.000 stanovnika. Peking je saopštio da će nastaviti sa ambicioznim jačanjem svoje nuklearne snage. Kina ima 13 atomskih reaktora u pogonu, više od 25 u izgradnji i još više od toga u razmatranju. Širenje je neophodno, kažu zvaničnici u Pekingu, da bi se pokretala privreda koja sad teško zavisi od uglja i zadovoljila sve veća potražnja za energijom.

Indija, koja je takođe pooštrila mere bezbednost, hvali nuklearnu energiju kao čistu i za životnu okolinu prijateljsku alternativu elektranama na ugalj. Cilj je da se učešće atomske energije poveća sa tri na 13 odsto do 2030. U Britaniji, vlada je ove nedelje iznela da zemlja mora da ulaže više a ne manje u nuklearnu energiju, jer ne zagađuje okolinu. Projekcije idu na udvostručenje britanske zavisnosti od atomske struje, na 40 odsto. „Izgledi da bi prirodna katastrofa razmera kao u Japanu mogla da pogodi Veliku Britaniju su izuzetno mali,“ kaže se u izveštaju.

Fukušima je uzdrmala veru Tokija u nuklearnu energiju koja zemlji daje 30 odsto električne struje. Premijer Naoto Kan objavio je juče da će Japan odbaciti plan da to učešće poveća na 50 odsto do 2030. Premijer je najavio oslanjanje na obnovljivu energiju iz sunca i vetra. Japan, koji sad trpi nestašice struje jer je više nuklearki van pogona, po+ svoj prilici će se okrenuti nafti i gasu da bi ublažio manjak. To bi moglo da znači povećanje cena petroleja u svetu, ocenili su juče analitičari.

U Meksiku japanska kriza nije zaustavila planove gradnje novih šest atomskih reaktora uz dva postojeća. Kao glavnu prednost vlada ističe doprinos nuklearki borbi protiv zagađenja. U Iranu, vlast kaže da će sagraditi mrežu od 20 atomskih reaktora širom svoje zemlje, jedne od najpodložnijih zemljotresima na svetu. U SAD nuklearna energija ostaje ključni prioritet Obamine administracije kao deo „diverzifikovane energetske mešavine“ koja uključuje energiju sunca i vetra, rekao je jedan predstavnik vlade u Vašingtonu.

Energija za 21. vek

Po izbijanju japanske krize, ministar za energetiku Francuske Erik Bešon pokrenuo je jaku odbranu atomskih centrala koje njegovoj zemlji daju više od 70 odsto struje, rekavši da će nuklearke „ostati u Evropi i svetu i biti jedan od osnovnih izvora energije za 21. vek.“ Nemačka reakcija je suprotna. Berlin je ubrzao plan da se za 25 godina zemlja oslobodi atomskih centrala. Sad je vlada izgleda odlučna da taj cilj postigne već 2020. Kancelarka Angela Merkel, nekadašnji zagovornik nuklearne energije, rekla je u utorak da je Fukušima promenila njen stav.