Nuklearna trka na Bliskom istoku

Agencija UN za nuklearnu energiju (IAEA) saopštila je juče da je uverena da Iran uskraćuje informacije povodom svog nuklearnog programa. U izveštaju IAEA navodi se da je razvoj nuklearnog oružja u Teheranu stvar koja pobuđuje ozbiljnu zabrinutost. Dodaje se da Iran operiše sa 3.500 centrifuga i koristi mašine za obogaćivanje urana u svom postrojenju u Natancu.
Odgovarajući na izveštaj, iranski predstavnik u IAEA Ali Ašgar Soltanijeh rekao je da će njegova zemlja nastaviti da obogaćuje uran, ali i da je Iran dostavio 200 stranica objašnjenja. Gregori Šatl, šef američke delegacije u IAEA, izjavio je da izveštaj nosi „detaljnu listu pitanja na koja Iran još nije odgovorio“.
Za manje od godinu dana gotovo sve zemlje Bliskog istoka obelodanile su nuklearne energetske planove kao odgovor na dramatičan napredak Irana u domenu atomske moći. Aktivnosti Teherana na polju obogaćivanja urana uprkos Rezoluciji Saveta bezbednosti UN pojačale su tenzije sa SAD. Uspeh Teherana u obogaćivanju urana, na kojem ova zemlja insistira kao mirnodopskom procesu i načinu da se proizvodi energija, izazvalo je uznemirenost u Izraelu i širom arapskog sveta.
Vode se i polemike i koliko nuklearnog oružja ima Izrael u svom posedu. Bivši američki predsednik Džimi Karter juče je izjavio da Izrael poseduje najmanje 150 komada atomskog naoružanja u svom arsenalu. Mnogi stručnjaci procenjuju da Izrael poseduje između 100 i 200 nuklearnih bojevih glava. Međutim, izraelski premijer Ehud Olmert još je 2006. isključio Izrael s liste nuklearnih država. Bivši šef izraelske obaveštajne službe Aron Zevi Farkaš ocenio je Karterove komentare potpuno „neodgovornim“. „Problem je u tome da postoje oni koji mogu da iskoriste ovakva saopštenja u trenutku kada se razgovara o međunarodnim naporima da se spreči Iran da stekne nuklearno oružje“.
Između februara 2006. i januara 2007. dvanaest arapskih država i Turska obelodanili su da su zainteresovani za razvoj nuklearne energije. Prema izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), pod nazivom „Nuklearni programi na Bliskom istoku – u senci Irana“, navodi se da je nuklearno širenje pretnja koja nije tako blizu. Postoje mnoge finansijske i tehničke poteškoće za izgradnju nuklearnih reaktora, i nije nužna direktna veza između civilnih reaktora i pravljenja bombe. Međutim, motivacija je u gotovo svim slučajevima stateški cilj pre nego što su to energetske potrebe, zaključuje se u izveštaju.
Širenje nuklearnih ambicija varira. Ujedinjeni Arapski Emirati i Libija potpisali su sporazume o nuklearnoj saradnji s Francuskom. Bahrein je zaključio slične ugovore sa SAD. Turska, Maroko i Egipat planiraju da u narednoj deceniji izgrade nuklearna postrojenja. U septembru prošle godine Jemen je obelodanio 15 milijardi dolara vredan ugovor s američkom kompanijom za izgradnju pet reaktora, ali sve to otkazano je zbog antikorupcijske istrage. Tunis sprovodi studiju izdržljivostu, dok su Alžir, Jordan i Sirija objavili da nameravaju da se bave nuklearnom energijom.