NUNS: Blage kazne za pretnje novinarima

Ona je bila učesnica u panelu posvećenom govoru mržnje koji je održan u Beogradu. Prema rečima Vukasović, kazne za napade i pretnje novinarima su najčešće uslovne, a veliki je i broj slučajeva u kojima se konstatuje da nema elemenata krivičnog dela.

Ona je navela i primere u kojima su sudovi ocenili da nema kvalifikovanih i dokazanih pretnji. Rečenice koje za pravosuđe nislu bile dovoljno preteće su: „novinarčiću, dao bih ti metak u čelo“ ili „dobijem poriv da mu se šipkama objasne neke stvari po rošavom licu“.

Predstavnica NUNS ukazala je i da se u velikom broju slučejeva tužilaštvo čak i ne upušta u postupak, već u samom startu odbacuje krivičnu prijavu po službenoj dužnosti i upućuju na podnošenje privatnih tužbi. „To je posebno opasno kada su u pitanju novinari na lokalu i kada pretnje dolaze od funkcionera ili iz centara moći. To su ipak mala mesta u kojima se svi poznaju i mnogo ozbiljnije se moraju shvatiti takve pretnje“, upozorila je.

Ona je ocenila i da su su se tužilaštva aktivirala poslednjih meseci, pa su pojedini slučajevi pretnji i napada na novinare brzo rešeni, ali je skrenula pažnju da su to uglavnom slučajevi kada je reč o nekim poznatijim novinarima i kada se podigne veća prašina. Podseća i da je slučaj podmetanja bombe pod prozor novinara Dejana Anastasijevća iz 2007. godine još u predistražnom postupku. Sudija Apelacionog suda Irena Garčević podsetila je da je sloboda govora zagarantovana Ustavom, ali da nije apsolutno pravo, već je ograničena.

„Ponekad se sa jedne strane nađe pravo na slobodu izražavanja, a sa drge strane pravo na jednakost i nediskriminaciju i tada sloboda govora može biti ograničena“, konstatovala je Garčević. Ona je ukazala i na slučajeve u kojima ne postoji namera da nešto bude govor mržnje, već je reč o kritici i skretanju pažnje na neke pojave. „I u našoj praksi je bilo primera da nije bilo namere da se iznose diskriminatorne ideje. To je pravo novinara da kritički ukaže na pojave u društvu“, rekla je Garčević.

Podsetila je da su sudovi postupali i u slučajeviuima kada su na odgovornost pozivani urednici koji su neselektivno odobravali i emitovali komentare čitalaca, koji su sadržali govor mržnje.