NUNS usvojio „Kodeks novinara i novinarki Srbije“

Izmene Kodeksa je obrazložila profesorka Snježana Milivojević, koja je istakla da je on rađen zbog promena u medijskom okruženju i signala iz Saveta za štampu da je niz odredbi bio nedovoljno fokusiran, što im je otežavalo odlučivanje.

„Kodeks je sada kraći, jednostavniji i preciznije definisan“, istakla je Milivojević.

Prema njenim rečima, izmene su rađene zbog dramatičnih promena u medijima, poput tehnoloških promena i uvođenja veštačke inteligencije, i opštih društvenih promena, pa je u Kodeks ubačeno poglavlje o poštovanju dostojanstva ličnosti, u kojem se govori o odnosu prema osetljivim grupama i rodno osetljivom jeziku, kao i o nizu standarda koji odražavaju „svet sa višim nivoom ljudskih prava“.

Milivojević je rekla da je na osnovu sugestija koje su stigle tokom javne rasprave da ako se već zalažu za rodno osetljiv jezik, to moraju da urade i u samom Kodeksu, promenjeno ime u „Kodeks novinara i novinarki Srbije“.

Kako je istakla, najveće promene je pretrpelo poglavlje o odgovornosti – da je novinar odgovoran prema javnosti, a ne prema svojoj publici, kao i da se insistira da sve što se u medijima objavi spada pod uredničku odgovornost.

Ona je dodala da su mediji dužni da obaveste javnost da je sadržaj kreiran korišćenjem veštačke inteligencije, ali i da ima pravila za korišćenje sadržaja sa društvenih mreža, da se mora tražiti saglasnost vlasnika profila, da interes javnosti u nekim slučajem preteže nad pravom privatnosti ili da se koristi sadržaj koji je kreator na društvenim mrežama namenio za javnu upotrebu.

Novinarka Milica Šarić istakla je da postoje neke stvari u Kodeksu koje su „klizav teren“, poput prava na zaborav i demantija, jer će u nekim situacijama sudovi časti i Savet za štampu moći proizvoljuno da tumače odredbe Kodeksa, za koji misli da je uopšteno dobar.

Član NUNS Nenad Novičić rekao je da NUNS nije pozvao članove direktno mejlom da učestvuju u javnoj raspravi o Kodeksu i istakao da je ljudima koji nisu detaljno upućeni u materiju bilo teško da isprate njegove promene, jer nije bilo naznačeno čime se menja koji stav, već je to uopšteno predstavljeno na konferenciji za novinare.

Milivojević je navela da kada je reč o pravu na zaborav, definisane su smernice za povlačenje sadržaja o nekoj ličnosti, što se ne može činiti kada je reč o „istorijskoj istini“ ili dogagađaju koji još traje.

Na početku sednice predsednik NUNS Željko Bodrožić kratko se osvrnuo na prethodnih šest meseci rada udruženja i ocenio da su pratili sve događaje koji se tiču članova NUNS i da su reagovali na sve što se tiče medijskih politika.

Reagujući na kritike da nisu reagovali na sve slučajeve, Bodrožić je kazao da su javne nastupe podredili Koaliciji za slobodu medija i da nastoje da reaguju zajedničkim saopštenjima.

On je istakao da su za budućnost planirane bitne obuke za medijske profesionalce, politike za primenu veštačke inteligencije u medijskoj sferi i dalje čišćenje baze podataka članstva NUNS, kao i omogućavanje onlajn glasanja na sednicama, da bi se izbegli problemi sa kvorumom, kakvi su se javili i danas.

Član NUNS Dragan Kremer rekao je da je to što se dešava sa kvoruom tragično, jer je teško „namaći 100 ljudi“, a pozdravio je to što NUNS ima 36 novih članova mlađih od 30 godina.

Naveo je da je od 2.577 članova članarinu obnovilo manje od 20 odsto, a da su u onlajn anketi učestvovala 93 člana, što je manje od četiri odsto, pa se postavlja pitanje relevantnosti onoga što se na skupštini usvoji.

Predstavljen „Izveštaj iz senke“

U Srbiji je stvorena atmosfera protiv nezavisnih novinara, a glavni problem je što vlast ne primenjuje medijske zakone koje je donela, zaključak je „Izveštaja iz senke“ koji je napravilo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u saradnji sa organizacijom OBCT, posvećenom slobodi medija.

Istraživač NUNS Tomas Lov ukazao je da je vlasnička struktura medija i odgovornost nešto što je „prilično labavo“, jer država i njene kompanije kupuju medije, a u registru medija često se ne može videti pravo vlasništvo.

Izveštaj je ukazao i na prezasićenost tržišta medijima, jer ih je registrovano više od 2.000, pa je teško steći prihode od oglašivača, a istovremeno je država prošle godine prorežimskim tabloidima dodelila na konkursima 170 miliona dinara, „i to je nešto što nije moguće zaustaviti“.

Govoreći o radu novinara, Lov je istakao da je velika razlika i neslaganje između zakonskih odredbi i onoga što se dešava na terenu.

On je naveo da se sa verbalnim pretnjama suočava 30 odsto novinara, 40 odsto sa fizičkim, a policija i pravosuđe u Srbiji ne pokušavaju da na pravi način i dosledno kažnjavaju počinioce.

Lov je naglasio i da je Zakon od informacijama od javnog značaja na terenu „mrtvo slovo na papiru“, a da državna tela i zvaničnici, s druge strane, koriste zakon da ih „utišavaju“ na razne načine.