Nužnost prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda

Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i pet gradova koji su 10 februara u Kraljevu potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda.

Sastanak je iskorišćen za analizu  već preduzetih aktivnosti lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave na upoznavanju sa međunarodnom metodologijom procene šteta od elementarnih nepogoda Post-Disaster Needs Assessments, skraćeno PDNA  (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Istaknuta je potreba da se nastavi sa praksom započetom u septembru ove godine kada je na Rudnu održan  trodnevni seminar u organizaciji Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije, Stalne konferencije gradova i opština , Svetske banke , ogranaka Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenja za  poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.

Majske poplave 2014 godine su, posle kraljevačkog zemljotresa iz novembra 2010. ponovo ukazale na probleme u procenjivanju šteta od elementarnih nepogda jer su se iste radile po do nedavno jedino važećoj metodologiji iz nekadašnje SFRJ koja je usvojena još 1987 godine. Stoga se primena međunarodne PDNA metodologije, uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i potrebama, nameće kao prioritet.

Na skupu u Požegi bilo je reči i o predstojećim  aktivnostima na državnom nivou u segmentu normativne delatnosti jer se , za koji dan, očekuje početak javne rasprave o Nacrtu  novog Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama koji bi trebalo da predstavlja budući krovni zakon  i u oblasti civilne zaštite. No, kako se danas čulo u Požegi, nacrt ovog dokumenta, još uvek, nije dostupan lokalnim samoupravama, tačnije onim delovima javnih uprava opština i gradova koji se, trenutno, bave poslovima civilne zaštite,poslovima  izrade Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Šta više ionako malobrojni  ljudi angažovani na ovim poslovima u lokalnim samoupravam ,do danas, nisu znali ni kako će i gde sve biti organizovana javna rasprava o ovom izuzetno važnom dokumentu. Dodamo li ovom i činjenicu da je aktuelni Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan , nedavno, na završnoj konferenciji Tvining projekta „Uspostavljanje mehanizma za sprovođenje Uredbe o mehanizmu monitoringa“ najavio izradu Zakona o klimatskim promenama kao jednog  od najvažnijih zakona koji će biti donešen , onda ne čudi što se , u onom delu, malobrojne, stručne javnosti koja se bavi pitanjima klimatskih promena i poslovima civilne zaštite, javlja zapitanost o razlozima zbog kojih je, očigledno, izostala međuministarska koordinacija oko nekih važnih pitanja vezanih za izgradnju sistema koji će biti funkcionalan u borbi protiv klimatskih promena.

Jer, toj javnosti je itekao poznat uticaj klimatskih promena na pojavu elementarnih nepogoda kojima bi , po prirodi svog postojanja, u velikoj meri trebala da se bavi civilna zaštita organizovana, pre svega, na lokalnom nivou sa jasno definisanim nadležnostima  i nadasve funkcionalnim  položajem u celini bezbedonosnog sistema države. Možda bi predstojeće rasprave o  nacrtima oba ovde pomenuta zakona trebalo dopuniti i pitanjem zašto se mesto i uloga civilne zaštite kao dela sistema bezbednosti ne bi rešila posebnim Zakonom o civilnoj zaštiti koji bi, za početak, precizno odredio njenu poziciju u sistemu bezbednosti, organizaciju i nadležnosti uklučujući i deo vezan za prevenciju u borbi protiv klimatskih promena.