NVO: Amandmani smanjuju ulogu Narodne skupštine

Katarina Golubović, predsednica Komiteta za ljudska prava je istakla da amandmani predviđaju znatno smanjenje uloge Narodne skupštine u procesu izbora sudija i tužilaca.

– Prema postojećem Ustavu, poslanici skupštine biraju sudije i zamenike javnih tužilaca na probni, trogodišnji mandat. Ova odredba, koja je za struku bila nedopustiva, ukida se Aktom o promeni Ustava. Takođe, izmenama Ustava se dodatno umanjuje uloga skupštine, pa se izbor javnih tužilaca i predsednika sudova takođe izmešta u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, navela je Golubović, dodajući da je skupštini i dalje ostavljeno da bira Vrhovnog javnog tužioca.

Skupštini je takođe, dodala je Golubović, ostavljena nadležnost da bira “istaknute pravnike” koji će čini deo budućih pravosudnih saveta. Kako je istakla, amandmani su ostali nedorečeni u pogledu kvalifikacija istaknutih pravnika, dodajući da je samo definisano da oni moraju da imaju deset godina iskustva u pravnoj struci i da ne smeju da budu članovi političkih stranaka.

– Ono što je problematično u Aktu o promeni Ustava je rešenje koje je predviđeno ukoliko skupština ne uspe da izabere istaknute pravnike. Naime, amandmani određuju da je za izbor istaknutih pravnika potrebno najmanje 167 glasova narodnih poslanika. Primera radi, sudije Ustavnog suda se biraju sa manje glasova. Takva većina će u parlamentu u kojem bude više partija zahtevati konsenzus, a ukoliko do njega ne dođe, proces izbora se prebacuje petočlanoj komisiji koja će faktički imati sudbinu pravosuđa u svojim rukama, navodi Golubović.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija je naglasio da je odabran najgori mogući trenutak za održavanje referenduma, nekoliko meseci pre održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora. On je izrazio žaljenje što građanima nije ponuđena mogućnost da biraju između pojedinih odredbi, pa da onda neke prihvate, a neke druge odbace.

Prema njegovim rečima, značajna je promena koja ukida naziv zamenici tužilaca, dajući postupajućim tužiocima više samostalnosti u radu nego što je do sada bio slučaj.

– Sami tužioci smatraju da je u pitanju značajno rešenje i da će to doprineti samostalnosti, ali i odgovornosti tužlaca za postupanje, odnosno nepostupanje, navodi Nenadić dodajući da je potrebno vreme kako bi se videlo kako će u praksi izgledati primena navedenih odredbi.

On je istakao da se izmenama predviđa zabrana neprimerenog uticaja na tužilaštvo, dok je postojeća formulacija zabranjivala bilo koju vrstu pritiska.

– Pitanje je šta će se pravosudnim zakonima definisati kao nedozvoljen pritisak, a šta kao opravdana kritika, ističe Nenadić.

Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava je govoreći o genezi ustavnih amandmana istakla da je Venecijanska komisija imala zamerke ne deo Ustava koji se tiče pravosuđe, od onog momenta kada su one i usvojene 2006. godine. Ona je podsetila da je izmena Ustava predviđena Akcionim planom za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.