NVO i advokati se otimaju oko "besplatne" pomoći

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svakodnevno, pod uticajem NGO sektora, objavi se jedan ovakav clanak, koji predstavlja pripremu terena za usvajanje jednog ovakvog zakona. Kao sto je u clanku navedeno, nevladin sektor je godinama pruzao besplatnu pravnu pomoc, pa se stoga i insistira na usvajanju ovakvog zakona kojim ce nevladinom sektoru biti omoguceno da naplacuje svoje usluge, obzirom da bi se odredbama predmetnog zakona propisalo da je nevladin sektor jedan od pruzaoca pravne pomoci. Da li je svrha postojanja nevladinog sektora obavljanje delatnosti radi sticanja profita? U cemu je drugi interes nevladinog sektora za donosenjem ovakvog propisa do sticanje profita? Sto se advokata tice problem je u cinjenici da zakonom nece biti propisano da pravnu pomoc pruzaju advokatske komore (preko advokata clanova) nego ce biti odredjen jedan broj (naravno politicki podobnih advokata) kojima ce drzava fakticki omoguciti sticanje enormnog profita (istovetan slucaj sa notarima). Pravnu pomoc niko nece pruzati besplatno! Podobni advokati (koji se nadju na spisku) i nevladin sektor ce se za pruzanje predmetne pravne pomoci refundirati od drzave (iako postoje naznake da ce ministar imati diskreciono pravo da odlucuje o nuznim troskovima zastupanja)! Dakle, ovaj zakon, kako je zamisljen u pocetku, samo ce dovesti do potpunog urusavanja advokature kao profesije (a koja je jedina profesija na koju se gradjansko drustvo moze osloniti) a pri tome ce nevladinom sektoru omoguciti legalno sticanje prihoda. Stoga, postavlja se pitanje da li je svrha nevladinog sektora stvaranje i jacanje civilnog drustva ili je svrha postojanja istih stvaranje profita te obavljanje drugih delatnosti o kojima sada nije neophodno govoriti. Kakva je drzava, takav nam je i nevladin sektor!

2. Нормално да су НВО током 90-тих пружале бесплатну правну помоћ када од тога не живе. Сви знамо како су се и одакле финансирале ове организације у време Милошевићеве владавине. Са друге стране адвокати живе од пружања правне помоћи и не финансира их ни једна држава, домаћа ни страна, нити службе, организације или фондације осим ако њима конкретно пружају ту исту правну помоћ. Стога је изјава професора Гајина изузетно лицемерна, нетачна и тенденциозна, јер и он врло добро зна ове податке. Устав је веома јасан око тога ко може пружати правну помоћ у Србији, и ту нема простора ни за интерпретацију ни за манипулацију.