foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)U Srbiji je poslednjih godina povećan broj napada na branitelje ljudskih prava, dok politički zvaničnici te napade retko javno osuđuju, rečeno je danas na prezentovanju Izveštaja o položaju branitelja ljudskih prava koji je napravila Kuća ljudskih prava.
Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava i jedna od autorka tog izveštaja Katarina Kitanović kazala je da je u pitanju analiza od 2020. godine koja se tiče položaja branitelja ljudskih prava u Srbiji i da su u okviru nje radili intervjue sa braniteljima i imali uvid u njihova svedočanstva o radu i preprekama sa kojima su se susretali.
Ona je rekla da je izveštaj pokazao da je pristuno sužavanje prostora za rad aktivista, kao i fizički i verbalni napadi.
Krivične prijave često budu odbačene, kazala je ona i dodala da se braniteljima najčešće preti visokim novčanim kaznama, te ih time udaljavaju od daljeg angažmana.
Prema njenim rečima, napadi često dolaze i od predstavnika zakonodavne ili izvršne vlasti, a branitelji su skrenuli pažnju i da postoji ograničen pristup informacijama od javnog značaja, da su odgovori često nepotpuni, kao i da od tipa informacije zavisi da li će dobiti odgovor od državnog organa.
Izveštaj je pokazao da je pristup medijima za njih ograničen i da su često meta napada provladinih medija i tabloidnih kampanja, što utiče na njihovu bezbednost i izaziva nepoverenje građana.
Navodi se i da je pristup ogranizacija civilnog društva javnim sredstvima nedovoljan, da je pravni okvir neadekvatno i neprezicno postavljen i time napravljen prostor za razne malverzacije.
Kuća ljudskih prava koju čine Komitet pravnika za ljudska prava, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Policy Center i Beogradski centar za ljudska prava, uručila je povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, dve nagrade, jednu koja se tiče dugogodišnjeg rada u tom polju, a drugu za aktivističku inicijativu godine.
Semiha Kačar, dobitnica je nagrade za dugogodišnji rad na polju zaštite ljudskih prava, a u obrazloženju se ističe da je ona, sa aktivizmom od tri decenije, postala simbol zastupanja ljudskih prava u regionu Sandžaka.
Ona je, kako se navodi, odigrala ključnu ulogu u dokumentovanju i razotkrivanju kršenja ljudskih prava posebno tokom 1990-ih godina, a njene istaknute publikacije poput „Svedočenja iz Sandžaka, „Prava manjina“i „Prava slobode“ istakle su izazove u regionu.
Nagradu za aktivističku inicijativu dobilo je Žensko udruženje kolubarskog okruga, koje se od 2013. godine bavi osnaživanjem položaja žena na lokalnom nivou, a to udruženje je posebnu vidljivost u javnosti ostvarilo kampanjom „Koliki je moj deo?“.
Cilj te kampanje je podizanje vidljvosti ekonomske nepravde prema ženama koja se događa u procesu nasleđivanja, koja je uzrokovana prvenstveno rodnim stereotipima prema kojima se žene posmatraju kao manje važne članice zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
