Zašto je deo nevladinih i medijskih organizacija prekinuo saradnju sa vlašću?

„Uprkos iskrenoj volji da specifičnim znanjima pomognemo uspostavljanju funkcionalnijeg institucionalnog sistema, svesni smo da vlast kroz formalno uključivanje civilnog društva samo nastavlja da simulira demokratski dijalog“, navodi se u saopštenju NUNS-a.

Udruženje upozorava da je zaštita ljudskih prava u konstantnom padu i da vlast, kako tvrde, svim sredstvima pokušava da uguši studentske proteste i izbegne ispunjavanje zahteva koji su ključni za funkcionisanje pravne države.

Veran Matić, član ANEM-a i Stalne radne grupe za bezbednost novinara, ističe da su medijska udruženja dugo nastojala da budu konstruktivna u izradi i sprovođenju medijske strategije kroz rad u mešovitim telima i radnim grupama sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija. Međutim, kako kaže, u svim oblastima došlo je do izigravanja dogovora, i to na štetu novinara, medija i informisanja.

„Iz godine u godinu, svedoci smo stalnog pada medijskih sloboda na listama relevantnih svetskih organizacija. Samo kod Reportera bez granica, Srbija je pala sa 54. na 98. mesto. Slična ili gora situacija je i sa različitim nevladinim organizacijama“, kaže Matić.

Dodaje da je nakon nekoliko dramatičnih slučajeva masovnih ubistava i masovne reakcije studenata i građana Srbije postalo jasno da institucije funkcionišu loše ili nikako.

„Udruženja novinara i asocijacije medija trpe veliku štetu godinama i sada su spremna da se suoče sa novim problemima, ali su dovedena u tešku, skoro nerešivu situaciju u komunikaciji sa institucijama“, naglašava Matić.

Govoreći o radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Matić ističe da ona nije klasično telo koje osniva Vlada, već rezultat sporazuma novinarskih i medijskih udruženja sa Vrhovnim javnim tužilaštvom i MUP-om. Ipak, dodaje da su tokom prošle godine zabeleženi veoma loši rezultati u radu policije, što je navelo i ANEM da zamrzne svoj rad u ovom telu.

„Od 62 otvorena slučaja u Vrhovnom javnom tužilaštvu, MUP nije odgovorio na zahtev za prikupljanje obaveštenja u 34 slučaja. To znači da više od pola slučajeva nije procesuirano, što je nedopustivo“, upozorava Matić.

Profesor na Filozofskom fakultetu Slobodan Cvejić ističe da su studentski i građanski protesti razotkrili ciničan pristup zapadnih birokratija, koje pokušavaju da podržavaju i demokratizaciju i vlast koja tu demokratizaciju koči.

„Sada kada su se NVO povukle iz tog procesa, pretvornost režima i dvoličnost EU birokratije postaju potpuno razotkriveni“, kaže Cvejić.

Dodaje da su opozicione stranke i građanske organizacije obraćanjem Evropskom parlamentu, nacionalnim parlamentima i međunarodnim medijima doprinele da zapadna javnost stekne jasniju sliku o stanju u Srbiji.

„U ovoj fazi razvoja novog demokratskog pokreta veoma je važno dovršiti dekonstrukciju kulisa Vučićevog Potemkinovog sela, jačati solidarnost i poverenje i svim sredstvima se boriti za uspostavljanje vladavine prava“, ističe Cvejić.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević ocenjuje da prekid saradnje važnih nevladinih organizacija i novinarskih udruženja sa vlastima predstavlja hrabar potez, ali i odbijanje da se učestvuje u lažiranim procesima.

„Nevladine organizacije su dugo trpele stanje u kojem se od njih tražilo da sarađuju sa državnim institucijama, dok su istovremeno od strane državnih funkcionera tretirane kao neprijatelji i izdajnici. Vlast je koristila njihovo učešće kako bi dobila međunarodnu legitimaciju i sredstva iz fondova, a sada to isto želi za preuzete obaveze iz evropske agende“, navodi Pavićević.

Prema njegovim rečima, ovakva odluka će kratkoročno naneti materijalnu štetu organizacijama, ali je istovremeno važno da građanski sektor u Srbiji konačno prestane da bude dekor u fingiranim demokratskim procesima.

NUNS je u saopštenju istakao da će nastaviti da prati procese donošenja odluka, informiše javnost o njihovim efektima i koristi sve pravne i administrativne mehanizme u cilju zaštite ljudskih prava i interesa građana.