Pred Odborom za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu trenutno je 30 predmeta, od kojih se 14 odnosi na prijave plagijata, a 16 na ostale slučajeve neakademskih ponašanja.
Donošenjem novog Kodeksa profesionalne etike, pravilnika o radu tog odbora i etičkih komisija članica Univerziteta, kao i Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, Beogradski univerzitet pokazao je spremnost da se svi sporni slučajevi reše.
Prorektor za nauku UB Živan Lazović kaže za Danas da je učinjen veliki trud da pomenuti dokumenti budu što bolji, kao i da je Univerzitet spreman da koriguje sve eventualne propuste, ukoliko se vremenom pokaže tako nešto.
Da li će odredbe novog pravilnika biti primenjene za sve započete slučajeve i šta to znači za doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog? Da li će on biti vraćen na Fakultet organizacionih nauka (FON), s obzirom da je cela priča zastala na Veću naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka?
– Na započete postupke utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova usvojeni pravilnik će se primenjivati odmah po stupanju na snagu, što znači da će zahtevi za pokretanje tih postupaka biti prosleđeni etičkim komisijama odgovarajućih fakulteta. Što se predmeta Siniše Malog tiče, on nije ni podnet univerzitetskom Odboru za profesionalnu etiku, već je, koliko mi je poznato, razmatran na FON-u. Senat Univerziteta je tražio da se o izveštaju komisije FON-a izjasni Veće naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka, ali ono to nije želelo da učini dok se ne donese opšti akt koji reguliše postupak i tela za utvrđivanje plagijata. Sada takav akt postoji.
Zašto postoji ograničenje da zahtev za utvrđivanje da li neki rad plagijat mogu podneti samo članovi univerzitetske zajednice i da li se to odnosi isključivo na Beogradski univerzitet?
– Oblici neakedemskog ponašanja definisani Kodeksom grupisani su u dve celine. U prvu spadaju oni koji su regulisani opštim načelima (sloboda mišljenja i izražavanja, kolegijalnosti…) i etičkim pravilima u nastavnom i naučnom radu (dužnosti fakulteta i nastavnika, odnos prema nastavi, sukob interesa itd). Takvi prekršaji imaju posledice po studente i zaposlene na Univerzitetu, pa je pravilnikom predviđeno da zahtev za njihovo utvrđivanje mogu podneti upravo članovi naše univerzitetske zajednice. U drugu grupu izdvojeni su oblici neakademskog ponašanja koji se mogu javiti u izradi pisanih radova (plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje), putem kojih počinioci mogu neosnovano steći status i prava unutar bilo koje univerzitetske zajednice. Zahtev za utvrđivanje takvih oblika neakademskog ponašanja može podneti član bilo koje univerzitetske akademske zajednice.
Da li na ovaj način članovi univerzitetske zajednice štite jedni druge, jer običan građanin nema pravo da podnese zahtev ako smatra da je nečiji rad plagijat?
– Pošto sumnja u plagijat mora da bude osnovana, odnosno zahtevi za pokretanje postupka obrazloženi i potkrepljeni odgovarajućim dokazima, takvo ograničenje proističe iz uslova kvalifikovanosti i kompetentnosti. S razlogom smatramo da te uslove ispunjavaju jedino lica koja su stekla odgovarajuće akademske i naučne kvalifikacije.
Zašto su u proceduri utvrđivanja neakademskog ponašanja izostavljena veća naučnih oblasti? Da li je time fakultetima omogućeno da zataškaju sporne slučajeve, štiteći i svoje zaposlene i diplome koje su izdali?
– Veća su izostavljena zato što je delokrug pitanja kojima se ona bave ionako veoma opsežan i složen. Kada je reč o oblicima neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, prvostepeni postupak odvija se na fakultetima, ali zato što su oni nosioci studijskih programa i naučnoistraživačkog rada u okviru kojih su i nastali rezultati čija autentičnost se osporava, na njima su u nastavnom i naučnom radu angažovana lica koja su najupućenija u datu naučnu oblast, a valjano sprovedeni postupci za njih same su šansa da sačuvaju sopstveni integritet. Ipak, već na tom nivou uključeno je i odgovarajuće veće grupacija koje predlaže jednog spoljnog člana inače tročlane stručne komisije. Dva člana komisije bira fakultet, s tim što to ne mogu biti pisci pozitivne recenzije rada, mentor ili članovi komisije za ocenu ili za odbranu rada, kao ni potpisnici zvaničnih izveštaja. Ukoliko su nezadovoljni prvostepenom odlukom, i lice protiv kojeg je izrečena odgovarajuća mera i podnosilac zahteva mogu da se žale univerzitetskom Odboru za profesionalnu etiku, čime se sprečava zataškavanje slučaja unutar fakulteta, kao i zaštita zaposlenih i izdatih diploma.
Da li je Odbor kao drugostepeni organ obavezan da formira nezavisnu komisiju?
– Odbor nema tu obavezu, ali prilikom razmatranja žalbe može da zatraži dodatna objašnjenja, ne samo od učesnika u postupku, nego i od drugih stručnih lica. Ovo je posebno važno kada su pitanju oblici neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, jer se pod drugim stručnim licima ne podrazumevaju samo nastavnici i istraživači iz drugih univerzitetskih i naučnih sredina, nego i lica koja su u mogućnosti da izvrše dodatne softverske analize ili primene metode koje su prikladne za pojedine naučne oblasti (uvid u istraživačku dokumentaciju, prikupljenu ili korišćenu građu i slično).
Šta je cilj odredbe da se može odgovarati za lažnu prijavu ili klevetu?
– Cilj je bio da se jedan stepen odgovornosti u podnošenju zahteva prenese i na podnosioca, odnosno da se predupredi inkriminisanje koje proističe iz razloga koji nemaju nikakve veze sa profesijom i naukom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
