O Evropi iz beogradskog kvarta

„Treći put sam odlučio na napišem futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope ili, pre, o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta“, kaže Petrović povodom novog romana.

Ne računajući brojne flešbekove sa ratišta koji se pojavljuju u narativnom tkivu ovog romana, čitava priča se u hronotopskom smislu razvija na maloj pjaceti u centru grada, između “Bulevara Despota Stefana”, “Drinčićeve ulice”, “Gundulićevog venca” i “Carigradske ulice”. „Dakle, u ne tako dalekoj budućnosti, nakon neslavno ugašene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, jedan veteran pobunjeničkog “Oslobodilačkog fronta” po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života. On, Lasica, što je njegovo gerilsko ime iz ratne prošlosti bivši je fizičar, stručnjak za ultraljubičastu (crnu) svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika“. Beograd je u toj budućnosti svojevrsna “Vavilonska kula” po kojoj gamižu milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica “Poretka”. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. Tim Novim srednjovekovljem upravlja centralizovana svetska vlada. „Mislim da je “Black Light” roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje“, kaže Petrović.