O hapšenjima se obično ne piše dok se ne dogode

Svakako, postoje pravne procedure. Koliko razumem reč je o jednom od 24 slučajeva spornih privatizacija, čije je razrešenje tražila i Evropska komisija. U svemu je bitno da se poštuje vladavina prava. Ne kažem da se ne poštuje, ali pažljivo pratimo šta se dešava – kaže u razgovoru za Danas ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi, zamoljen da prokomentariše hapšenja srpskih biznismena osumnjičenih za „ispumpavanje“ novca iz privatizovanih preduzeća.

Koliko su Sjedinjene Države doprinele sporazumima Beograda i Prištine, naročito onom o „integrisanom upravljanju prelazima (IBM)“?

– Doprinele…

Ili „ohrabrile“, „inspirisale“…

– Dugo ohrabrujemo vlasti u Beogradu i Prištini da napreduju u pozitivnom smeru kako bi učvstili trajan mir u regionu. Učinjeno je dosta koraka, integrisano upravljanje prelazima jedan je od njih. Dakle, SAD to ohrabruje kao i EU, jer mislimo da je to korisno. S druge strane, nikome ne dajemo instrukcije šta da radi. Podržavamo pregovore i sporazume dve vlade. Govorimo o „normalizaciji“ odnosa. SAD priznaju nezavisnost Kosova, Srbija kaže da je nikad neće priznati jer to nije u skladu sa njenim ustavom, ali smo za „normalizaciju“. Mislim da su razgovori dve vlade ohrabreni od drugih, ali na kraju vlasti u Beogradu i Prištini treba same da urade konkretne stvari.

Zašto kažete „normalizacija“?

– Zato što niko, u stvari, nije 100 odsto definisao šta to znači. Koristimo taj izraz, ali mislim da će definicija, šta je to „normalizacija“, proizaći iz pregovora.

Popravljanje odnosa Beograda sa Prištinom je ključni uslov da Srbija dobije datum početka pregovora o pristupanju EU. Kakva su očekivanja Vašingtona od Beograda, Prištine i EU?

– Očekivanja… SAD smatraju da je u interesu Srbije da ide ka Evropskoj uniji i da postane njena članica. To je u interesu Srbije. Imate ozbiljne ekonomske probleme i druge probleme poput vladavine prava koja nije čvrsta koliko bi mogla i koliko bi trebalo da bude. Imaćete sjajniju budućnost i stabilnije društvo ako se učlanite u EU. Da biste tamo stigli „normalizovani“ odnosi sa Kosovom su nužni. SAD bi želele da Srbija i region budu izvoznici, a ne uvoznici stabilnosti. U tom smislu podržavamo integraciju Srbije u EU. Ali EU je evropska institucija, ne američka, koju SAD, doduše, podržavaju.

Pitao sam vas o „očekivanjima“ SAD jer u Srbiji često čujemo da „put u EU vodi preko Vašingtona“…

– Svakako da razgovaramo sa EU, u Srbiji je bila i državna sekretarka Klinton sa ledi Ešton da razgovaraju sa predsednikom Nikolićem i premijerom Dačićem. Kretanje Srbije ka EU bilo je deo tih razgovora. Kada je reč o „putu preko Vašingtona“… Evropa postavlja preduslove oko ulaska u EU, ali svakako se slaže sa nama da je „normalizacija“ odnosa sa Kosovom nužna.

Idu li razgovori u Briselu u dobrom pravcu i ako je tako, da li će pozitivan trend biti nastavljen?

– Za sada idu dobro i nadam se da će tako i ostati. Vlada Srbije je izrazila spremnost da nastavi u tom pravcu svesna da će morati da donosi i teške odluke. Tu su teme poput Srpske pravoslavne crkve i njene imovine na Kosovu, etničkih Srba i njihovog odnosa prema Beogradu i Prištini, razne praktične stvari, energija, carina i tako dalje. Mnoga od tih pitanja nisu jednostavna. Zato sam oprezan optimista.

Vašington je izrazio podršku Haškom tribunalu i nakon poslednjih presuda hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju. Reakcije u Srbiji bile su drugačije…

– Tribunal je sud i radi kao sud. Donosi presude na osnovu dokaza, izjava svedoka i radi u skladu sa pravom. Bio sam pomalo izneneđen reakcijama na odluke o oslobađanju hrvatskih generala i Ramuša Haradinaja, nisam očekivao toliko slavlje u Hrvatskoj, na Kosovu i u Albaniji. Nisam očekivao takav odgovor na presude.

Da se oslobođeni tretiraju kao heroji?

– Da. Ali nisam bio iznenađen reakcijama u Srbiji na slavlja u susedstvu. Ako je pronađeno da optuženi nisu krivi, ne znači da je sve što su činili bilo savršeno. Ali pozdravljamo činjenicu da je održan sudski proces koje je priveden kraju posle izvođenja dokaza i svedoka. Ne verujemo kao neki u Srbiji da je jedan sudija ili drugi bio pristrasan. S druge strane, moramo da idemo napred, imamo izbeglice koje se integrišu i uz pomoć EU i SAD. Nedavno smo imali sastanak o implementaciji stvari kao što je izgradnja kuća, jer ljudi moraju imati normalan život bilo da se vraćaju ili ostaju u Srbiji.

Javnost u Srbiji generalno veruje da je država uradila mnogo u saradnji sa Haškim tribunalom i pregovorima sa Prištinom ali da dobija „malo za uzvrat“, da su uslovi koji joj se postavljaju prestrogi…

– Saradnja sa sudom je neophodna jer treba da sarađujete sa sudovima. Sarađujete pružajući dokaze i informacije i od toga delimično zavisi kakva će biti presuda. Dobijate li dovoljno zauzvrat? Mislim da Srbija od međunarodne zajednice dobija priznanje da sarađuje i da je to vrlo pozitivno. Da li je to ono što prosečna osoba zauzvrat očekuje? Ne bih rekao da je to slučaj na osnovu reakcija koje vidim, ali saradnja je ono što se očekuje i tako stvari funkcionišu na međunarodnom nivou.

Kako gledate na najavu Srbije da će saradnju sa sudom „svesti na tehnički nivo“?

– Mislim da Srbija sarađuje i nadam se da će sarađivati na tehničkom nivou, jer to upravo i očekujemo. Tehnička saradnja znači prosleđivanje informacija i dokaza o određenim osobama, spremnost da se to ponudi. Upravo je to tehnička saradnja

Dakle ta najava ne zvuči kao pretnja?

– Ne zvuči. Ja to razumem kao spremnost Srbije da pruži informacije sudu kada ih ovaj traži. Naravno, ako ih ima.

Srpski zvaničnici kažu da Srbija trenutno, kada je reč o svetskim silama, „najbolje odnose ima sa Rusijom“. Dela govore da Srbija ima sve bolje odnose i sa Amerikom koja se, međutim, pre svega shvata kao partner koji se ne može izbeći. Verujete li da će doći dan kada će Amerika u srpskoj javnosti biti bar približno pozitivno percipirana kao Rusija?

– Da sam ja Srbija trudio bih se da imam što više prijatelja. Nema razloga da Srbija nema prijateljske odnose sa Rusijom, Kinom, SAD, EU. Nekada, sa Pokretom nesvrstanih, Jugoslavija je bila lider i trudila se da sa svima ima dobre odnose. Mislim, kada je reč o odnosima Srbije sa silama, da to nije igra u kojoj jedan dobija, a drugi gubi. Imate ekonomske mogućnosti da bescarinski prodajete u Rusiji, ali i investicije iz Amerike. Dugoročno, nisam zabrinut za američki imidž ovde. Bili smo na istoj pobedničkoj strani u dva rata, odnosi SAD sa Jugoslavijom nisu bili loši posle 1948, dosta Srba ima rođake u SAD. Jasno, u nedavnoj prošlosti smo imali drugačije odnose, ali mislim da je to samo epizoda. Mislim da ovde ne govorimo o izboru između SAD i Rusije niti o nekoj vrsti nadmetanja. Sledeće godine obeležavamo 1700 godina od Milanskog edikta, a Car Konstantin je sa ovih prostora. Tokom dugog niza godina pokazuje se da je Srbija takođe i zapadna nacija i da je deo Evrope. To ne znači da morate imati loše odnose sa Rusijom, da bi imali dobre odnose sa SAD i EU i obrnuto.

Naravno, ali Amerika je zainteresovana za širenje demokratije i određenih vrednosti.

– Radimo na tome, ali Srbija bira kakva će biti. Ljudi ponekad nisu najsrećniji što otvoreno pokazujemo ko smo i zbog naše podrške manjinama kao što je LGBT populacija. Smatramo da treba da kažemo ono što mislimo da je ispravno šta god o tome drugi mislili. Mislimo da smo bogata nacija, jer imamo Srbe, Hrvate, Irce, Mađare, Kineze… Bogati smo i zbog poštovanja ljudskih prava manjina kao što su LGBT. I nema razloga da krijemo ko smo. Ne borimo se za popularnost. Ni Srbija ne treba da krije svoja uverenja. To je deo dijaloga.

Vučić toplo primljen u Vašingtonu

Kako ocenjujete posetu prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića SAD, posebno njegov susret s ministrom odbrane Leonom Panetom?

– Bila je odlična poseta u ministarstvu odbrane. Gospodin Vučić je naišao na vrlo topao prijem uz crevni tepih, ministra Panetu i gardu koji su ga dočekali. Vođeni su plodni razgovori o saradnji, o Srbiji kao izvoznici stabilnosti, učešću Srbije u Partnerstvu za mir, učesnicima iz Srbije u međunarodnim misijama, o tome kako SAD da pomogne Srbiji da se više angažuje u tim misijama. Poseta je doprinos nastojanju da Srbija bude izvoznik stabilnosti.

Vučić ističe važnost indirektnog obećanja Panete da će trupe SAD ostati na Kosovu, što je bitno za bezbednost Srba.

– Interesantno je posmatrati kako se vremena menjaju. Ranije je bilo teško zamisliti kako neko u Srbiji želi da američke trupe ostanu u regionu. To je dobar razvoj. Da, Vučić je to pitao, trupe će ostati koliko to bude potrebno. Amerika, što takođe morate razumeti, nastoji da uštedi nešto novca i kad trupe nisu neophodne srećni smo da ih povučemo. Naravno, bitna je stabilnost. Mislim da će trupe ostati na Kosovu, naravno ne beskonačno.

Moguća poseta Nikolića Sjedinjenim Državama

Postoji li mogućnost da predsednik Tomislav Nikolić poseti Vašington?

– Da, mogućnost postoji, kada tačno ne znam. Čeka nas promena u Stejt departmentu, a drugi mandat predsednika tradicionalno više pažnje poklanja inostranstvu. Hoće li i kada doći do posete zavisi od okolnosti. Kad bih mogao da predvidim budućnost bavio bih se investicionim bankarstvom i bio mnogo bogatiji nego kao ambasador. Pratimo razvoj situacije u Srbiji i sa Kosovom, EU. Vidimo pozitivne promene. Ne kažem da će do posete doći, ali sve je moguće.