O kojoj crkvi, „uvijenim“ šljivama i legendi je Vučić govorio u Osečini?

Kako i samo ime implicira, posvećena je knezu Lazaru Hrebeljanoviću, u narodu poznatijem kao car Lazar.

To je jedina crkva-brvnara u Jablaničkom i Topličkom okrugu, dok ih u celoj Srbiji ima oko 40 očuvanih. Nalazi se u dolini Prolomske reke na 640 metara nadmorske visine.

„U jednoj crkvi u Srbiji šest šljiva raste uvijene u smeru Kosova. Kako je posle pričešća vojska obilazila crkvu, šljive su se uvijale u tom smeru moleći se zajedno sa srpskim vitezovima za pobedu – tako kaže legenda i kaže da će se tih šest šljiva ispraviti kada se pobednička vojska vrati“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na početku svog govora u Osečini, a upravo se pomenuti opis poklapa sa predanjima i pričama koje idu uz pomenutu crkvu Lazaricu.

Smatra se da je stara crkva sagrađena po nalogu kneza Lazara neposredno pred polazak Srpske vojske u boj na Kosovo.

Prema predanju, uoči Kosovske bitke, 25. juna 1389. godine, vojska Cara Lazara je stigla do male crkve u blizini sela Prolom, te su tu zastali da bi se pomolili Bogu i pričestili.

„Tokom obreda obišli su šest puta oko crkve. Kako su se oni kretali oko crkve tako se šest šljiva koje su rasle u crkvenoj porti okretalo, uvrtalo oko svoje ose. Tu su se zakleli da će po povratku sa Kosova uraditi litiju krećući se u obrnutom smeru“, piše na portalu rpr.rs.

Kako predanje kaže, posle odmora u selu Dankovići i večere u selu Trpeze, knez Lazar je došao u selo Prolom da, u tek izgrađenoj crkvi, pričesti svoju vojsku.

Tu su se pričestili pored ostalih i Miloš Obilić, Milan Kosančić i Toplica Milan.

“Pevajte moja vojsko, neka se sve prolama. Neka čuju Turci da se Srbi ne boje nikoga osim Boga“, navode se kao reči kneza Lazara prema predanju.

Boj je izgubljen, a vojska izginula

„Boj je izgubljen, a vojska izginula, pa se ratnici nisu vratili da ispune svoju zakletvu. Zato šljive i sada rastu tako uvrnute u porti crkve Lazarice“, navodi se.

Po drugom predanju šljive su znale da će ratnici izginuti u boju, pa su se zato okretale ka Kosovu za ratnicima.

Kažu da se i sada, šest vekova kasnije, na Vidovdan tu čuje zveket oružja, topot konja, lelek žena i pojave žute kapi na lišću, kao suze za izgubljenim bojem i junacima.

Ovo su predanja koja se mogu čuti u narodu u ovom kraju i sada.

Putopisac Feliks Kanic u svojoj knjizi „Srbija: Zemlja i stanovništvo“ potvrđuje da je knez Lazar prošao ovuda i u ovoj crkvi pričestio vojsku.

„Ova maršruta je sasvim logična kada se pogleda karta. Vidi se da je knez Lazar iz Kuršumlije ka Kosovu polju izabrao put uz Banjsku reku kao najkraći i najsigurniji  pravac prema dolini Laba“, kaže putopisac.

Samo dve godine posle Kosovskog boja mošti kneza Lazara su stigle na ovo sveto mesto.

Kada je kneginja Milica uspela da izdejstvuje da se telo kneza Lazara prenese sa Kosova u manastir Ravanicu, zahtevala je da se prvo unese u ovu crkvicu. Kažu da je tu donela odluku da se zamonaši.

Ove navode potvrđuje istoričar i arhimandrit Ilarion Ruvarac u „Belešci o moštima kneza Lazara“ koja datira iz druge polovine 19. veka, podsećaju sa portala.

Tadašnja crkva, napravljena od borove građe, uništena je posle velike seobe Srba 1690. godine.

Obnovili su je doseljenici sa planine Golije oko 1890. godine na temeljima stare bogomolje i to u stilu u kom su građene crkve u njihovom starom kraju.

Kakve su šljive?

Šest šljiva u porti crkve čine ovo mesto jedinstvenim i tajanstvenim.

Kako se navodi, u porti uvek raste šest šljiva. Sve su uvijene u istom smeru. Meštani ne pamte da ih je ikad bilo ni više ni manje.

Drugo drveće koje raste u porti, crkvenom dvorištu, se ne uvija već raste pravo. Ni šljive u okolini se ne uvijaju.

„Ako mladicu šljive iz porte presadite van crkvenog dvorišta, odvrteće se. Ako mladicu spolja donesete i posadite u porti, bude li se primila, uvrtaće se“, piše portal.

Još je jedna misterija vezana za ove šljive, jer uvrnute šljive u crkvenoj porti „nikada od pamtiveka nisu rađale“.

Nema logičnog naučnog objašnjenja za ovu tajanstvenu pojavu, pa narod prepričava legende.

Crkva je u podnožju tajanstvene planine Radan, gde voda teče uzbrdo, potoci se dele, a ne spajaju, a par desetina kilometara dalje je i misteriozna Đavolja varoš.

Izvor: rpr.rs