O kooperativama i njihovim perspektivama

Međutim, uvek nešto novo može se dodati i saznati više, produbljenije i uputnije. Za to nešto novo i dodatno potrudili su se Zorka i Vladimir Zakić, profesori na Poljoprivrenom fakultetu u Beogradu, autori koji duže vremena zajednički pasionirano izučavaju, istražuju i ažurno analitički prate stanja i tendencije u vezi sa kooperativama.

U vremenu i uslovima kad se knjige sa profesionalnim recenzentima sve ređe pišu i objavljuju, a postepeno potiskuju i sve više elektronski čitaju, svaka standardno klasično uređena knjiga može se smatrati očuvanjem dobre prakse, pa i izvesnom privilegijom.

To važi i za knjigu tandema Zakić – Koop model privređivanja kao alternativa održivog razvoja, koju je nedavno objavio njihov matični, Poljoprivredni fakultet.

Njihov rad pozitivno ocenjuje troje recenzeta – dr Nataliju Bogdanov, dr Gojko Rikalović i dr Jonel Subić, koji ovu knjigu svestrano preporučuju.

Profesorka Bogdanov vidi je kao obogaćenje stručne literature, profesor Rikalović kao originalnu i inspirativnu, a naučni savetnik Subotić smatra je zbačajnom i sublimativnom, posebno vrednujući njenu ulogu u uslovima krize.

Iako knjiga delom ima udžbenički karakter i namenjena je posvetom budućim generacijama studenata, ona ga prevazilazi kao uža (obavezna) i šira (dopunska) literatura.

Kao takva korisna je za sve zainteresovane koji imaju potrebu da zaokruženije znaju više o kooperativama i savremenim tendencijama u njihovom organizovanju, funkcionisanju, značaju i perspektivama.

Posebna vrednost i veći akademski kvalitet zajedničkog dela (majke i sina) je ulaženje u polemičnu zonu svojstvenu istraživačima.

Implicitno, i delimično eksplicitno, ukazuje se da logika i ponašanje po modelu ili-ili nije apsolutna i da ona, alternativno, može biti ni-ni, odnsno, i-i-i.

Odista, umesto globalističko-liberalnog pristupa odživom razvoju ili suverenističko-nacionalnog, shvatanja mogućeg održivog razvoja, otvara se istraživačko polje za strukture kooperativa (i-i-i) koje su i globalne i nacionalne i lokalne.

Kao takve kooperative imaju mogućnosti i značaj da budu model privređivanja alternativnog održivog razvoja.

Autori, već na početku (u predgovoru) upotrebljavaju internacionalizovani izraz koop (skraćenicu reči koperativa) umesto odomaćenog izraza zadruga, koji se, kako ukazuju, aktuelno kompromituje tabloidnim TV serijalima.

Ovakav otklon i upotreba tuđice posredno upućuje na različita shvatanja. S jedne strane na kooperaciju shvaćenu kao saradnju sa zajedničkim ciljevima po tržišnim principima, i drugo shvatanje koje u konotaciji zadruga ima socijalni amalgam.

Tako da se podrazumeva i određena vrsta kako veće solidarnosti tako i požrtvovanosti koja se čini za nekog bliskog – kao što je drug.

Knjiga je struktuirana u sedam poglavlja, gde prvo (Povezane teme u okviru međunarodnog kooperativnog pokreta) ima uvodna obeležja, među kojima je najobuhvatnije o evolutivnom putu koop principa.

Drugo (Globalna kriza 2008. kao ishodište lansiranja koop modela privređivanja), kao i treće (Nemoć konvencionalne teorije razvoja i rasta u u prevazilaženju krize), mogu se smatrati izazovno polemičnim.

Kao takva ona podstiču na produbljenija i kreativnija multidisciplinarna razmišljanja, koja se ogledaju u četvrtom (Kreiranja nove trajektorije međunarodnog koop pokreta u modelu održivog razvoj) i petom poglavlju (Hrabriji koraci u renesansi međunarodnog koop pokreta).

Razuđena mozaična struktura, naročito petog poglavlja, omogućuje, između ostalog, potvrdu, uz suštinsko, i formalnog značaja kooperativa.

To je učinjeno (i obeležava se tradicionalno) ustanovljenjem Međunarodnog dana kooperativa (svake prve subote u julu), počev od 1996. godine, odnosno posle objavljivanja Odluke Butros Butros Galija, tadašnjeg generalnog sekretara OUN, na jubilarnom kongresu međunarodne oranizacije kooperativa, održanom 1965. godine.

Time su kooperative sagledane i kao značajna realna mogućnost globalizovanog i autopropulzivnog i autohtonog lokalnog i nacionalnog razvoja na održivim, odnosno, trajnijim osnovaama.

Iskorišćenje te mogućnosti zavisi prevashodno od niza direktnih i posrednih nacionalnih faktora, a međunarodna organizacija ih internacionalizuje i, dodatno saznajno i delom praktično osnažuje.

Suvišno je istaći da se autori zdušno i posvećeno zalažu za puno optimalno iskorišćenje te mogućnosti naročito u onim područjima gde to nije dovoljno sagledano i iskorišćeno.

U okolnostima kriza i tzv. godinama mršavih krava, koop model privređivanja neizostavno upućuje na adrese onih subjekata (slično kao i na mala i srednja preduzeća) koji u tim strukturama vide latentnu snagu i sposobnost dinamičnijeg prilagođavanja.

Takođe i na širu čitalaku publiku eruditskih predispozicija i inspirativnih asocijacija. Nezaisno od ambicija prema kojima je knjiga oblikovana, nedostaju minimalni elementi za širu popularizaciju.

Takođe, uvek poželnji standarni rezimei i sadržaj na stranim jezicima. Da bi dometi ove knjige bili dalekosežniji, poželjno je da se to učini za naredno, dopunjemo izdanje.

Ono bi valjalo da bude praćeno prigodnom medijskom podrškom jer je suština u relativno retkim strukturama i modelu koji ima veću rezistentnost na moćnije potrese i poremećaje.