O logorskom zatočeništvu vladike Nikolaja Velimirovića

„Nikolaj Velimirović će zajedno sa patrijarhom Gavrilom 27. marta 1941. podržati Simovićevu vladu i javno pohvaliti pučiste što su oborili Trojni pakt.“

U stvari pučisti su oborili vladu koja je potpisala Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Dalje piše: „To im Nemci nisu oprostili i, uprkos ranijim Nikolajevim zaslugama, obojica su konfinirani: patrijarh Gavrilo … 21. maja 1943. … u manastir Vojlovicu…, (a) episkop Nikolaj … 16. decembra 1942. u manastir Vojlovicu…“

Njih je konfinirao Gestapo, a SS-poručnik Gorg Mayr, rukovodilac referata III F Delatne komande Beograd obrađivao je problematiku Srpske pravoslavne crkve i redovno je posećivao obojicu istaknutih crkvenih velikodostojnika i o tim posetama uvek pravio službene pribeleške, a jedna glasi:

„Na dan 29.6.1943. posetio sam episkopa Nikolaja. Kada sam ušao u sobu, upravo je praznio pehar vina i bio potpuno pijan.

Pošao je k meni, ponudio mi mjesto, kleknuo na zemlju i počeo plakati, pri čemu je stalno grlio oba moja koljena. Odjednom je posegnuo za  pištoljem i molimo me da ga ubijem jer je imao viziju, i s toga zna, da su Nijemci, koje inače toliko poštuje, pobili skoro sve sveštenike u njegovoj eparhiji. Pošto nisam mogao trpjeti ove trapave povjerljivosti, htio sam ga ostaviti samog, na što je on potrčao sve do  vrata, te me je opet zagrlio i udario u urlanje. Ruku mi je okvasio suzama, te me privukao svom silom na grudi i ljubio u vrat. Odgurnuo sam ga tada u stranu, na šta se on izvinio i rekao da je preterao,  da je on u očima nemačkog oficira prašina, te je ponovo kleknuo, izljubio moje prašnjave čizme i molimo me da mu donesem pozitivnih vijesti iz njegove eparhije da on bezuslovno želi da govori sa svojim zastupnikom, vikarnim episkopom Vikentijem Prodanovim. Nikada ne može zaboraviti SS-potpukovniku Teichmanu što ga nije odmah ubio, još u Trsteniku. On sada mora da se pati i trpi, te je već na kraju sa živcima, pa nema više nikakve svrhe da dalje živi. Opet su grunule suze tako da to očigledno više nije mogao da sluša njegov nećak, profesor Velimirović, koji se nalazio u susjednoj sobi, te je odjednom došao u sobu… Povukao je episkopa Nikolaja ustranu i očigledno ga nagovarao da toliko ne pretjerava. Ja sam se tada najhitnije udaljio, pošto se Nikolaj upravo spremao da me opet zagrli.

Treba još primjetiti da je Nikolaj krajnje bijesan, što je u isti manastir smješten i patrijarh. Plačnim glasom je izjavio: „Prije sam ovde bio general, a sada sam još samo kaplar. Niko me više ne sluša. Čuvari, naročito ovaj Horwath, sa svojim hrvatskim imenom, stara se još o patrijarhu, a mene kinji, gdje god to može. Ja Vam ipak dugujem zahvalnost što ste udaljili onoga gangstera, agenta Živkovića.“

(Slavko Komarica, Slavko Odić: Noć i magla – Gestapo u Jugoslaviji, str. 184-185, – Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1977).

 Autor je čitalac Danasa