„O njega se očešala i pozicija i opozicija“: Zašto smo se ponovo setili „Aleksinog zakona“?

Ovaj set zakona koji bi strože kažnjavao vršnjačko nasilje i one koji ga zataškavaju napisala je Dragana Ćorić, docentkinja na Novosadskom univerzitetu, zajedno sa još nekoliko studenata 2015. godine, četiri godine nakon što je dečak iz Niša Aleksa Janković izvršio samoubistvo zbog vršnjačkog nasilja u školi. Niko od odgovornih lica nije kažnjen zbog ovog događaja.

Nacrt „Aleksinog zakona“ nastao je na inicijativu njegovih roditelja, kako bi preventivno sprečio da se slične stvari dešavaju u budućnosti.

Međutim, u celini, on i dalje čeka na usvajanje. Jedan deo zakona ušao je u izmene Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju. Nisu usvojene mere koje se odnose na ustanovljavanje većeg stepena odgovornosti nastavnog kadra i direktora škola u slučajevima teških povreda ili smrti učenika.

Iako su ga mnogi podržavali, ovaj zakon i dalje stoji u fioci.

Nakon tragedije na Vračaru, glumac Sergej Trifunović podsetio je na ovaj „Aleksin zakon“.

„Saučešće porodicama i društvu. Strpali ste Aleksin zakon u fioku pa nastavite da se čudite. Mi smo društvo koje priča o menjanju čarapa i uporno odbija da pere noge“, naveo je Trifunović na Tviteru.

Saučešće porodicama i društvu. Strpali ste Aleksin zakon u fioku, pa nastavite da se čudite. Mi smo društvo koje priča o menjanju čarapa i uporno odbija da pere noge.

— Sergej Trifunović (@WhistlerDick) May 3, 2023

I mnogi drugi korisnici društvenih mreža ukazivali su na to da je sada pravo vreme za usvajanje „Aleksinog zakona“.

„Davimo se u vršnjačkom, onom prema nastavnicima i mnogim drugim nasiljima godinama i preduzeto je baš ništa, osim što je odbačen Aleksin zakon„, poručio je jedan od korisnika na Tviteru, dok je drugi istakao da bi možda danas bilo bolje da je usvojen „Aleksin zakon“.

Kada se desila tragedija u „Ribnikaru“, majka pokojnog Alekse, Dragana Janković uputila je putem Fejbuka saučešće porodicama nastradalih, ističući da je verovala da je jedan, njen Aleksa, dovoljno stradao da se svi osveste i uzmu u pamet da su nam deca prioritet svit prioriteta.

„Od gubitka svog deteta pričala sam, iznosila u medije svoju golgotu i borbu za dete, predlagala zakon, ni to nije bilo dovoljno. Verovala sam da je jedan Aleksa, moj Aleksa dovoljno stradao da se svi osveste, uzmu u pamet, krenu ka boljem i sigurnijem, da konačno shvate, da su nam deca prioritet svih prioriteta. Ne! Dobila sam odgovor, tragičan odgovor, osam nedužnih dečijih života. Pričali smo! Sada je kasno“, napisala je ova majka.

Ona je istakla da „o Aleksin zakon nema ko se nije očešao“.

„I pozicija i opozicija, radi onih poznatih jeftinih poena. Svi! Trpeli smo uvrede na portalima, pisali su mi da se lečim i ko smo mi da predlažemo zakone!? Ismevali mi pokojno dete, vređali, pisali da je lud! Danima sam plakala! Na svaku vest o nasilju pojedini tastatura borci pokušavali su radi lajka da me pozovu: Gde je sad Aleksina mama, samo još ona treba da komentariše? Prestala sam“, navela je.

U intervjuu koji je 2020. godine dala za CINS, Dragana Janković je upozorila da se problem nasilja u školama ne rešava, te da će uskoro biti potrebne još strože kazne od onih koje je ovaj set zakona predvideo.

„Sam naziv vršnjačko nasilje, koji na neki način ublažava realnost, zapravo označava sve ozbiljnija krivična dela, teže telesne povrede i psihološke probleme koje žrtve leče godinama nakon toga. Deca koja čine nasilje su sve mlađa, a zakon, iako je i prema starijima blag, sve je blaži prema onima koji imaju do 14 godina u trenutku vršenja nasilja“, navela je tada Aleksina majka Dragana Janković za CINS.

Šta je predviđao Aleksin zakon

U nacrtu Aleksinog zakona podrazumevaju se sledeće mere:

1. Uspostavljanje nezavisnog organa sa ekskluzivnom kompetencijom prevencije/borbe protiv vršnjačkog nasilja

2. Formiranje posebnog tela u svakoj ustanovi koji će se baviti sprovođenjem aktivnosti u prevenciji nasilja

3. Uvođenje školskog Parlamenta koji će imati za zadatak prevenciju nasilja

4. Nove vaspitno-kaznene mere za povredu zakona u ustanovama, poput ukora i isključenja sa nastave, te iz škole

5. Novčane kazne za roditelje

6. Trajno oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku zbog nepoštvanja procedura i pravila reagovanja u slučaju nasilja

Kazna za nekooperativne i nesavesne roditelje, koji ne shvataju ozbiljno pozive škole kada su u pitanju incidenti u kojima njihovo dete učestvuje, iznosila bi od 5.000 do 50.000 dinara ili od 30.000 do 100.000 dinara, ukoliko se roditelj, odnosno staratelj ne odazove pozivu ustanove.

Predviđena je i mogućnost suspenzije učenika i/ili premeštaj učenika u drugu ustanovu, u nekim slučajevima i bez saglasnosti roditelja. Za srednjoškolce, koji su počinili težu povredu obaveza učenika, moguće bi bilo i isključenje iz škole.

Direktori bi bili u obavezi da obrazuju mešoviti tim za prevenciju vršnjačkog nasilja. U sastavu tog tima našli bi se psiholog i/ili pedagog, dva predstavnika koje bira vaspitno-obrazovno veće, nastavničko veće ili pedagoško veće; dva predstavnika saveta roditelja, dva predstavnika učeničkog parlamenta.

Predloženo je i oduzimanje licence direktoru škole koji je propustio da reaguje, ili je neadekvatno ili neblagovremeno reagovao u slučajevima opisanim u Članu 44-46 ZOSOV, te je nastupila šteta, teška telesna povreda ili smrt učenika ili zaposlenog u ustanovi, kao i trajno oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku zbog nepoštovanja procedura i pravila reagovanja u slučajevima vršnjačkog nasilja, opisanih u Opštem i posebnom protokolu za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Više puta Aleksini roditelji ponavljali su u medijima da su im izvesni razlozi zašto Aleksin zakon nije usvojen predočeni, poput „nije u skladu sa koncepcijom zakona“ do „učenicima se ne sme uskraćivati pravo na školovanje“. Međutim, konkretnog obrazloženja nikada nije bilo.