O novim programima građanskog vaspitanja: Uz teoriju i primena naučenog

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je zajedno sa većim brojem stručnjaka i praktičara pripremio 12 novih programa za građansko vaspitanje koji su sukcesivno uvođeni, a u septembru 2021. godine svi razredi u osnovnoj školi i gimnaziji radiće po njima. Pripremljeni programi su u skladu sa zakonom, orijentisani na ishode i razvoj kompetencija. U odnosu na prethodne programe, oni donose promene kako u pogledu sadržaja, tako i načina rada, posebno u gimnaziji, kaže za Danas Eleonora Vlahović, savetnica za građansko vaspitanje u ZUOV-u.

Ona pojašnjava da su tema u programima građanskog vaspitanja za osnovnu školu raznovrsne, u skladu sa shvatanjem da građanska svest treba da prožima sve segmente života.

Sadržaji su organizovani u četiri celine: ljudska prava; demokratsko društvo; procesi u savremenom svetu i građanski aktivizam.

U okviru njih učenici koji izaberu ovaj izborni program će korišćenjem različitih oblika rada (prezentacije, diskusije, debate, studije slučaja, radionice, igranje uloga…) imati priliku da se, u zavisnosti od razreda, upoznaju sa problematikom kao što su na primer prava i funkcionisanje zajednice, prava i odgovornosti, zajednica kulturno različitih grupa, stereotipi, predrasude, dikriminacija, sukobi i nasilje (različite vrste – vršnjačko, virtuelno, rodno…), rodna perspektiva, mediji, prava potrošača, pravo na zdravu životnu sredinu, solidarnost i volontiranje, bezbednost učenika, funkcionisanje Narodne skupštine, vršnjački pritisak, konfrontiranje, zaštita privatnosti, dostupnost informacija od javnog značaja i mnogim drugim.

– Programi su pripremljeni tako da se ključni sadržaji više puta u toku osnovne škole obrađuju, primereno uzrastu učenika. Takav pristup se naziva model spiralnog kurikuluma koji uvažava učeničko vanškolsko iskustvo i proces sazrevanja, odnosno mogućnost da se i sa sasvim mladim đacima mogu osmisliti aktivnosti kojima se obrađuju teme važne za demokratsko funkcionisanje društva. Na primer, već na uzrastu od devet godina (treći razred) nastavnik treba da osmisli kako će sa učenicima raditi na temu osetljive društvene grupe – kaže Vlahović.

Novina za osnovnu školu je i to što programi predviđaju da se aktivnosti u svakom razredu završavaju nekim vidom akcije, odnosno primene naučenog.

– U savremenoj pedagogiji rad na projektima je posebno poželjan jer doprinosi razvoju većeg broja vrednih veština kao što su uočavanje problema, saradnja, donošenje odluka. Te akcije mogu biti vrlo različite, od sasvim malih na nivou odeljenja, preko pravljenja mini-istraživanja, demonstracije rada Narodne skupštine ili snimanja kratkog filma mobilnim telefonom o vrednostima demokratskog društva – ističe Vlahović.

I programi građanskog vaspitanja u gimnaziji su takođe orijentisani na ishode i razvoj kompetencija, ali su drugačije koncipirani.

– Kao i svi drugi izborni programi u gimnaziji ostvaruju se projektno i istraživački, što stavlja nastavnika u drugačiju ulogu od klasičnog predavača, a od učenika zahteva aktivno učešće u procesu prikupljanja podataka, kritičkog promišljanja, grupnog rada, saradnje, komunikacije, donošenja odluka, predstavljanja dobijenih rezultata. Na taj način učenici se pripremaju za zahteve koji ih čekaju i u njihovom profesionalnom i privatnom životu – navodi Vlahović.

Programi predviđaju da se u svakom razredu učenici istraživački i projektno bave pitanjima u okviru dve tematske celine.

Ponuđene teme po razredima su: Bezbednost i Globalizacija (prvi razred), Svi različiti, a svi jednaki i Mediji za građane, građani za medije (drugi razred), Ljudska prava, građani i demokratija i Mir i pretnje miru (treći razred), Ekonomska i socijalna prava i Održivi razvoj (četvrti razred).

– Glavna novina ovih programa je što su oni polustruktuirani, interdisciplinarni, i, kao što je već navedeno, istraživački i projektni. Učenicima se pruža sloboda da uz pomoć nastavnika, a prema sopstvenim interesovanjima, kreiraju aktivnosti unutar okvira koji je dat vodeći računa o ishodima koje treba ostvariti i kompetencijama koje treba razviti. To podrazumeva da će svaka grupa učenika na drugačiji način istu tematsku celinu obrađivati, ali da će svi napredovati u sticanju relevantnih znanja, stavova i vrednosti u toj oblasti, što je programom definisano – pojašnjava naša sagovornica.

Pored novih programa „vetar u leđa“ građanskom vaspitanju, kako kaže, daju još dve novine našeg obrazovnog sistema, a to su međupredmetne kompetencije i izborni programi u gimnaziji.

Kako je jedna od međupredmetnih kompetencija odgovorno učešće u demokratskom društvu, novi programi mnogih obaveznih predmeta i u osnovnoj školi i u gimnaziji, u skladu sa svojim sadržajem, imaju ishode koji odgovaraju građanskom vaspitanju.

To znači da i nastavnici drugih predmeta imaju odgovornost za jačanje kompetencije učenika za odgovoran život u demokratskom društvu.

Druga novina tiče se uvođenja većeg broja izbornih programa u gimnaziju od kojih neki, po svom sadržaju, ozbiljno doprinose jačanju građanske svesti, odgovornosti i aktivizma.

Najsrodniji izborni programi građanskom vaspitanju su Pojedinac, grupa i društvo, Jezik, mediji i kultura, Obrazovanje za održivi razvoj, Osnovi geopolitike, Religije i civilizacije.

Novi priručnici

– Kao i uvek novi programi zahtevaju da im nastavnici „udahnu život“ u neposrednom radu sa učenicima. Veliku podršku, i to ne samo u pripremi već i primeni novih programa GV, dali su OEBS i Unicef. Uz njihovu pomoć, ekspertsku i finasijsku, u ZUOV-u pripremljene su odgovarajuće obuke i priručnici za nastavnike. Do sada je obuke prošlo oko 200 nastavnika iz cele zemlje, a tri priručnika, za prvi i drugi ciklus osnovne škole i gimnaziju, nastavnici mogu da preuzmu sa sajta ZUOV-a ili iz biblioteke u svojoj školi jer su štampani primerci poslati krajem prošle godine. Priručnici ne nude gotova rešenja koja nastavnici treba samo da primene u učionici već sadrže sve ono što će ih osnažiti da budu fasilitatori učeničkih aktivnosti u sadržajima koji najčešće nisu iz njihove uže stručne oblasti za koju su se školovali – ukazuje Eleonora Vlahović.

Nastavnici kao partneri đacima

– Uspeh novih programa u velikoj meri zavisi i od toga koliko nastavnici dele vrednosti građanskog vaspitanja i koliko veruju u aktivne načine rada sa učenicima. A što se tiče samih sadržaja, nije neophodno da budu eksperti, dovoljno je da se pripreme uz pomoć priručnika i da vladaju aktivnim metodama učenja. Važno je da budu partneri svojih učenika u procesu saznavanja brojnih tema koje čine odgovoran život u demokratskom društvu i da sopstvenim ponašanjem demonstriraju vrednosti društva u kome smo svi različiti, a svi imamo jednaka prava – smatra Eleonora Vlahović.