O pubertetu i zdravoj ishrani na časovima biologije

To je samo deo novih sadržaja koji bi trebalo da zamene lekcije iz botanike, koje petaci do tančina izučavaju u petom razredu, dok se sa građom i funkcijom čoveka upoznaju tek u sedmom razredu.

Biologija je pretrpela najviše promena u predlogu novog programa za peti razred koji je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a o kojem će Nacionalni prosvetni savet raspravljati 11. aprila. Poreklo i raznovrsnost života, nasleđivanje i evolucija, život u ekosistemu, čovek i zdravlje, neke su od tema koje će se izučavati u petom razredu, ako predlog bude usvojen.

„Radna grupa Zavoda je, na bazi predloga i mera PISA i TIMSS studija sprovedenih u Srbiji prethodnih godina, i ankete u kojoj je oko 300 učenika osmog razreda iznelo svoje utiske o programu biologije koji su izučavali, odlučila da napravi novi nastavni program tog predmeta. Opredelili smo se za spiralni model, koji podrazumeva da u svakom razredu iz svake oblasti učenik usvaja manju količinu informacija, do kojih dolazi samostalno uz pomoć nastavnika. U svakom narednom razredu količina informacija se pomalo povećava, pri čemu se novo znanje povezuje sa znanjem i iskustvom stečenim u prethodnom razredu, uz postepeno pojačavanje zahteva“, navodi se u obrazloženju predloga u koji je Danas imao uvid.

Kako se ističe, glavna novina u predlogu programa za peti razred su ishodi, formulisani tako da opisuju šta će učenik biti u stanju da uradi kad završi oblast/temu. Za svaki predmet su ugrađeni ishodi koji se odnose na svakodnevni život učenika, koji prave vezu sa drugim predmetima i doprinose razvoju međupredmetnih kompetencija. U svim programima nalaze se i ishodi koji unapređuju kompetencije učenika za saradnju i timski rad, za korišćenje informacionih tehnologija, kao i ishodi koji doprinose unapređivanju preduzetništva. Ciljevi nastave i učenja svih predmeta su novi i formulisani tako da je težište pomereno sa sadržaja na svrhu učenja.

Osim u biologiji, spiralni model primenjen je u likovnom i građanskom vaspitanju, kao i u budućem predmetu tehnika i tehnologija, a sadržaji nekih predmeta su rasterećeni. Tako je broj tekstova iz književnosti smanjen, u program je vraćena domaća lektira, jer je uočeno da su učenici mnogo manje čitali prethodnih godina. Povećana je izbornost tekstova za koje nastavnik može da se opredeli, a u program je dodato više savremenih dela da bi se podstakla zainteresovanost učenika za čitanje.

Kada je reč o gramatici, odlučeno je da se, kada se bude radio program za šesti razred, glasovne promene prebace u sedmi razred, što je omogućilo da se neke teže nastavne jedinice iz petog razreda (nelične zamenice, pridevski vid, radni glagolski pridev…) prebace u šesti. Na taj način je smanjen broj časova obrade, a ostavljen veći broj za za vežbanje i utvrđivanje. Gradivo je pojednostavljeno tako što se nastavnicima preporučuje da za objašnjenje gramatičkih pojava koriste tipične primere. Težište gramatike nije više na usvajanju gramatičkih pojmova, nego na razumevanju njihove funkcije i pravilnu primenu u usmenom i pismenom izražavanju, piše u obrazloženju predloga.

U programu geografije izbačena je nastavna tema Geografska karta zbog sadržaja koji su prezahtevni za učenike petog razreda, a ona će biti prebačena u šesti razred. Uvedeni su novi sadržaji – voda na Zemlji i biljni i životinjski svet na Zemlji, a u okviru svake podteme ubačena je po jedna nastavna jedinica koja govori o odnosu čoveka i izučavane Zemljine sfere – čovek i reljef; čovek i klima; čovek i voda, ugroženost i zaštita biljnog i životinjskog sveta. Na taj način geografija osim obrazovne, dobija i praktičnu funkciju, koja podrazumeva da na osnovu ovih geografskih znanja mogu da se rešavaju određeni praktični problemi (na primer zaštita od prirodnih nepogoda).

U programu budućeg predmeta tehnika i tehnologija izostavljene su oblasti energetika i informatičke tehnologije. Program novog predmeta informatika i računarstvo se naslanja na sadržaje tog predmeta kao izbornog, koji su inovirani 2016. godine, a obrađuju se tri tematske celine: IKT, digitalna pismenost i računarstvo.

U fizičko su „ugrađeni“ sadržaji iz zdravstvenog vaspitanja i oni obuhvataju oblasti koje se tiču uticaja fizičkog vežbanja na zdravlje i razvijanje zdravih životnih navika kod učenika.

Srpski kao nematernji jezik

Velika promena napravljena je u programu predmeta srpski kao nematernji jezik koji je pripremljen u dve varijante. Program A namenjen je učenicima čiji maternji jezik pripada neslovenskim jezicima i koji žive u homogenim sredinama, a program B đacima čiji maternji jezik pripada slovenskim jezicima i koji žive u višenacionalnim sredinama. Ovakvo rešenje odraz je uvažavanja rezultata istraživanja koje je pokazalo nizak efekat nastave ovog predmeta i zahteva nacionalnih manjina da se imaju u vidu razlike koje postoje između njih kada je u pitanju njihov maternji jezik, navodi se u obrazloženju predloga.