O rekonstrukciji se samo priča

– To nije posao Muzeja jer je za ovakve objekte nadležan Zavod za zaštitu iz Kraljeva. Muzej je odradio deo poslova, urađena su arheološka istraživanja, pronađen je mihrab, dakle potvrđeno je ono što se pretpostavljalo. Istražen je taj jedan deo prostora jer se dalje nije moglo zbog objekata preduzeća „Svetlost“ koji su devastirali taj prostor. Mogu reći da je osnovni problem imovinsko-pravni odnosi i opština Prijepolje je preuzela obavezu da reši te odnose, kaže Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju.

Da li je opština pokrenula inicijativu da se ovo pitanje zaista reši? Jasminko Šehović, opštinski javni pravobranilac kaže da jeste. „Preko imovinsko-pravne službe kontaktiran je Republički javni pravobranilac iz Užica. On je kazao da je potrebno da pravno lice pokrene inicijativu, da se ispoštuje procedura jer je preduzeće „Svetlost“ čiji su objekti izgrađeni na mestu Musale u međuvremenu likvidirano, a imovina ovog preduzeća pripala je državi“, rekao nam je Šehović.

Na pitanje koje pravno lice ima legitimitet da pokrene ovaj postupak, za sada nema odgovora, osim sugestije opštinskog javnog pravobranioca da to ne može biti neko udruženje građana jer nije pravni subjekt. Mogla bi Islamska zajednica. Da li je podnela takav zahtev svojevremeno jedinstvena Islamska zajednica, u vreme kada je donet Zakon o restituciji i vraćanju imovine verskim zajednicama, a to je bilo 2006. godine, dakle pre raskola u Islamskoj zajednici? Na ovo pitanje nismo dobili precizan odgovor u opštinskoj službi, pa smo pitali odgovorne predstavnike Odbora Islamske zajednice Srbije. Tamo su izričiti da su sve na vreme uradili, da je sva dokumentacija upravo predata pravnoj službi prijepoljske opštine, kao i da su na vreme predali popis imovine islamske zajednice jer je krajnji zakonski rok bila 2008. godina. Međutim, ništa od te imovine do sada nije vraćeno.

Odbor za zaštitu Musale uradio je kompletnu situacionu skicu, tako da se tačno znaju gabariti, gde su bili kameni zidovi, kamen-mejtaš za stavljanje tabuta sa meitom, mihrab natkriven izduženom arabesknom polukupolom, gde je bila bogato ukrašena i natkrivena dvokrilna kapija, česma za uzimanje abdesta, kao i mimber pokriven drvenom višestranom piramidom, a gde je bio drvored jablanova. Odbor je poslao zahtev regionalnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva da proglasi Musalu kulturno-istorijskim spomenikom, ali je posle izlaska stručnjaka na lice mesta konstatovano da je prostor dosta devastiran i da nema elemenata za tako nešto. Zavod je saopštio da je saglasan sa rekonstrukcijom stare Musale, uz detaljnu razradu idejnog rešenja njenog prvobitnog izgleda, ali tek posle rešavanja imovinsko pravnih odnosa. Odbor se odmah obratio Opštinskom veću da pokrene postupak za dislociranje preduzeća „Svetlost“ sa prostora Musale kao verskog i kulturnog dobra. Ništa nije učinjeno.

Musala je bila u funkciji kao verski objekat gde su se klanjale dženaze sve do 1957. godine, kada je Narodni odbor opštine Prijepolje zabranio upotrebu. U naredne tri godine ovaj prostor je čak služio za postavljanje ringišpila! Narodni odbor, bez saglasnosti vlasnika, od Islamske zajednice je izuzeo zemljište na kome se nalazila Musala i ustupio ga „Elektromontaži“ za izgradnju magacina i radionice. Upravo u vreme, kada je postupak vraćanja Musale pokrenuo Odbor za zaštitu Musale 2006. godine, događaju se previranja među imamima Islamske zajednice i 2007. godine Prijepoljci se sećaju nemilih scena u sred ramazanskog posta, zaključanih džamija nakon čega je usledila i podela u Islamskoj zajednici koja traje do danas. Ista takva podela nastaje i koju godinu kasnije posle izbora za Bošnjačko nacionalno vijeću. Sve je to postavilo i pitanje ko je legitiman da preuzme na sebe pokretanje ozbiljnog postupka pred nadležnim državnim institucijama da se velika vakufska imovina Islamske zajednice u Prijepolju vrati vlasniku.

Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva evidentirao je Musalu kao nepokretno kulturno dobro što je bio prvi značajan institucionalni korak. To je podrazumevalo da niko ne može da izvodi radove bez uslova koje propisuje nadležna služba, pa ni vlasnik parcele. Ostavljen je rok od dve godine da se dostavi sva potrebna dokumentacija, da se obave istraživanja kako bi se sačinio projekat restauracije. U međuvremenu, iako je Odbor podneo zahtev Opštinskom veću da se dislociraju objekti preduzeća „Svetlost“ koje godinama ne radi, tek posle godinu dana imovinsko-pravna služba Opštinske uprave obavestila je da je za podneti zahtev nadležna Direkcija za restituciju imovine oduzete verskim zajednicama.

Gordana Tošić, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva izjavila je tada da se posao ne može završiti bez tesne saradnje sa lokalnom samoupravom. Naime opština je ta koja je svojim rešenjem iz 1960. godine izuzela pravo korišćenja ove katastarske parcele i ustupila ga preduzeću čiji je pravni sledbenik „Svetlost“. Odbor za zaštitu Musale je 2009. tvrdio da je arheološka istraživanja moguće uraditi bez problema jer „Svetlost“ kao preduzeće ne radi. Od te godine većinski vlasnik preduzeća u stečaju postaje država.

Umesto Odbora za zaštitu Musale, javlja se Udruženje građana „Vakuf“ čiji je predsednik takođe arhitekta Mehmed H-Šehović u saradnji sa Muzejom, uz odobrenje nadležne opštinske službe, počinju arheološka iskopavanja. Istog dana u prisustvu arheologa iz Priboja i Sjenice, otkriven je mihrab. Bio je to i trenutak da se proglasi arheološko nalazište što bi omogućilo i produžetak zabrane o prometu zemljišta i bilo kakve gradnje ili rušenja kako se ne bi oštetili neprocenjivo vredni ostaci Musale.

U aprilu 2011. godine arhitekta M. H. Šehović kao predsednik obaveštava javnost da je Udruženje građana „Vakuf“ dobilo saglasnost za obnovu Musale, a na osnovu podnete studije o kulturno-istorijskom značaju Musale, imovinsko-pravnih dokumenata kao i rezultata arheoloških istraživanja. Dobijeno je i rešenje o saglasnosti obnove Musale kao kulturnog dobra u kome su date i mere tehničke zaštite za izvođenje konzervatorskih i restauratorskih radova kao i tehnički uslovi za izradu idejnog i izvođačkog projekta rekonstrukcije i obnove Musale. Ostali su, tako, tek mali koraci do dobijanja građevinske dozvole za izvođenje radova na obnovi Musale, a to su: završavanje već pokrenutog imovinsko-pravnog postupka pred nadležnom opštinskom službom za deeksproprijaciju lokaliteta i uklanjanje dotrajalih i devastiranih objekata likvidiranog preduzeća „Svetlost“. Sledi izrada projekata konzervatorsko-restauratorskih radova rekonstrukcije, odnosno obnove Musale, a prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva. Ovaj projekat postoji, uradio ga je arhitekta M. H. Šehović i priložen je nadležnoj ustanovi. On je, na žalost, preminuo i od tada svi ćute.

Ne želeći da budu citirani, ljudi od pravnog znanja tvrde da cela ova višegodišnja priča, uz više aktivnosti i dobre volje opštine, može da bude vrlo brzo rešena. Neki to tumače i nedostatkom političke volje.

Za to vreme devastirani, ružni, odavno napušteni objekti likvidiranog preduzeća „Svetlost“ vidno propadaju i urušavaju se. Ruglo usred grada, u jednoj od najstarijih mahala kakva je upravo Musala.

Muslimansko svetilište

Odbor za zaštitu Musale osnovan je 2006. godine i u njemu su bili ne samo ugledni građani već i stručni ljudi raznih profila i pokrenuta je inicijativa da se ovaj objekat koji je predstavljao muslimansko gradsko svetilište od 16. veka rekonstruiše kao redak islamski spomenik ne samo na ovim prostorima već na celom Balkanu, odnosno Evropi. Uostalom, takvu Musalu osim Prijepolja imala je samo Foča, a danas se na celom Balkanu samo u Bugarskoj nalazi sličan objekat. Na čelu ovog Odbora bio je arhitekta Mehmed H. Šehović, koji je preuzeo sve aktivnosti vezane za Musalu.