Roman, povest „Taškent, grad hlebni“ Aleksandra Neverova, kako ga naziva prevodilac Vladimir Jagličić, objavljen je (ponovo) nedavno u izdanju kuća „Štampar Makarije“ i „Obodsko slovo“ (Beograd / Cetinje).
Pedesetih godina 20. veka preveden kao „Taškent, grad obilja“, ovaj roman „razvija pitanje koje je u književnosti na valjan način postavio Viktor Igo: da li je gladan čovek koji ukrade hleb kradljivac. Kod Neverova se to pitanje, sa očiglednom pomišlju na Dikensovog „Olivera Tvista“, premeće u novi problem: da li oni kojima dugujemo brigu – deca – imaju pravo na svoje parče hleba? I još: šta sve čovek na ovom svetu može, ili treba da uradi, da bi zadobio koricu hleba, što nas dovodi do nekih zajednički postavljenih pitanja u ruskoj literaturi, od Piljnjakove „Gole godine“ do Platonovljevog „DŽana““.
U prvom planu ove povesti su dva dečaka: Miška i Serjoška, prvi čvrst – on je vođa, a drugi, mlađi godinu dana, ne može da se stara o sebi. Kroz niz surovih slika prelomljenih kroz beslovesno čistu dečju psihologiju, Neverov ubedljivo slika ne samo siromaštvo sovjetske Rusije, nego i socijalni pad, lažni moral društva, izostajanje pravila Dostojevskog, iz romana „Dečko“, po kome čovečanstvo postoji zbog budućih naraštaja, dok bi stariji trebalo da se žrtvuju za njih, i da se o njima staraju.
O „Taškentu, gradu hlebnom“ Aleksandra Neverova, navodi Jagličić u pogovoru, Franc Kafka je u dnevnicima iz 1923. zapisao: „Zadivljujuća knjiga. Pročitao sam je za jedno veče“. I jest zadivljujuća. Najbolje je pročitati – za jedno veče. A pamtiti – za čitav život, zaključuje on.
Aleksandar Sergejevič Neverov (Skobeljev), rodio se 12 (24) februara 1886. u selu Novikovka, u Samarskoj guberniji. Budući pisac od 1906. radi kao seoski učitelj, od kada počinje i priče da objavljuje. Tokom revolucije bio je, neko vreme, sa eserima, od 1919. je boljševik. U Samari je zauzimao nekoliko važnih dužnosti i bio osnivač lokalnog teatra. U vreme gladi 1920-1921, zajedno sa masama gladnih, bežao je iz Povoložja u Taškent, a u proleće 1922. prešao je u Moskvu, gde se učlanio u književnu grupu „Kovačnica“. Umro je iznenadno, 24. decembra 1923. u Moskvi. Od 1920. do svoj smrti objavio je nekoliko knjiga, od kojih je najznačajnija „Taškent, grad hlebni“ u kojoj opisuje glad očima dvanaestogodišnjeg mališana. Pisao je i drame („Žene“ iz 1920. nagrađene su u Moskvi)… Godine 1968. u Uzbekistanu je snimljen film „Taškent, grad hlebni“. Režiju je potpisao Šuhrat Abasov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
