O sporovima među susedima odlučivaće se i pred Sudom u Hagu

Šefovi svih parlamentarnih stranaka u Hrvatskoj očekivano su juče podržali dogovor između hrvatskog premijera Ive Sanadera i slovenačkog Janeza Janše da granične sporove između dve susedne zemlje rešava Međunarodni sud pravde u Hagu. To je juče nakon sastanka sa šefovima parlamentarnih stranaka potvrdio Sanader. Kolegama iz najvećih hrvatskih partija na sastanku je preneo atmosferu i zaključke razgovora sa slovenačkim kolegom, koji je održan u nedelju na marginama Bledskog foruma. Sanader i Janša dogovorili su da se za rešavanje graničnih pitanja izađe pred Sud pravde u Hagu uz prethodno formiranje dve međudržavne komisije. Prva komisija trebalo bi da utvrdi koje su to sporne granične tačke o kojima će haški sud odlučivati, dok će druga komisija pripremiti okvir za Sud koji prethodno moraju odobriti vlade i parlamenti. Odluka Suda biće obavezujuća za obe države.

JAKOVČIĆ: Ogroman korak napred

Predsednik Istarskog demokratskog sabora Ivan Jakovčić ocenio je dogovor Sanadera i Janše kao veliki korak napred. Prema njegovim rečima, hrvatske stranke su konsenzusom utvrdile da je reč o dobrom putu kojim i dalje treba ići.

– Ako sličan stav donesu pozicija i opozicija u Sloveniji, to je doista povijesni iskorak – rekao je Jakovčić.

Sanader je posle razgovora sa predsednicima parlamentranih stranaka u izjavi novinarima rekao kako su političke partije uprkos činjenici da se nalaze u izbornoj godini pokazale visok stepen političke odgovornosti i zrelosti jer su im nacionalni interesi iznad vlastitih. Naime, podršku zaključcima dogovora Sanader – Janša dao je i šef najveće opozicione stranke Zoran Milanović, rekavši kako se Hrvatska sada nalazi pred razumnim rizikom. Sanader je dodao da Međunarodni sud pravde u Hagu, kao institucija Ujedninjenih nacija, ima najviše iskustva u rešavanju graničnih sporova. Kao glavno načelo uzima se stanje od 25.juna 1991. kada su usledila međusobna priznanja dve države, odnosno odluka Banditerove komisije da republičke granice postaju međudržavne.
Upitan da prokomentariše izjave iz Slovenije o postojanju 19 spornih graničnih tačaka, od kojih šest većih, Sanader je rekao da se na sastanku nije govorilo o brojevima, već da će to biti posao stručnjaka.
Kao što je poznato, hrvatska traži središnje razgraničenje Piranskog zaliva (Savudrijske vali), dok Slovenija instistira da ima jurisdikciju nad celim zalivom. Slovenija traži pristup otvorenom moru, a Hrvatska govori o slobodnom prolazu. Neke od spornih tačaka na kopnu su donji tok reke Dragonje u Istri, zaseoci Mlini, Škudelini, tačke oko Snežnika, Sveta Gera i Sveti Martin na Muri. Druga otvorena pitanje, kao što su zajednička Nuklearna elektrana Krško, te pitanje duga Ljubljanske banke hrvatskim štedišama rešavaće se odvojeno. Prema dogovoru dva premijera, uslediće sastanak nadležnih ministara koji bi vladama dve države trebalo da daju predloge rešenja. Jedan od sporova koji će se posebno rešavati je i odluka Hrvatskog sabora o proglašenju Zaštićenog ekološko ribolovnog pojasa koji treba da stupi na snagu 1. januara 2008, a čemu se protive Italija i Slovenija.