O životu Miroslave Binički, prve profesorke solo pevanja

Miroslava Binički bila je prva nastavnica pevanja u Beogradu, a o njoj je pisao dnevni list „Vreme”.

„Jedna žena koja ima velikih zasluga za postavljanje temelja naših solista-pevača, gđa Miroslava Binički, i danas aktivno radi sa svojim učenicima.”

U okviru granica predratne države bila je prva nastavnica solo pevanja na ovim prostorima.

Pravo ime joj je bilo Frida Blanke, a poreklom je bila iz Minhena. U svom životu bavila se koncertnim pevanjem i muzičkom pedagogijom.

„Po rođenju Nemica, gđa Binički još za vreme studija u Minhenskoj muzičkoj akademiji upoznala je svog supruga g. Stanislava Biničkog, kompozitora i prvog direktora Beogradske opere.”

Suprug joj se vratio u Beograd i zajedno sa Mokranjcem i drugim istaknutim imenima iz te sfere počeo da radi na osnivanju prve muzičke škole, a ona je bila postavljena u okviru odseka za solo pevanje.

Dugo je radila na tom mestu, da bi nakon toga prešla u pevačko društvo „Stanković”.

Takođe, bila je angažovana za vreme okupacije na obnavljanju crkvenog hora Vaznesejske crkve u Beogradu.

„Gđa Binički se primila ovog zadatka i uspela je. Prva liturgija za vreme okupacije Srbije, bila je liturgija od Biničkog.”

Tokom okupacije bila je optužena da vrši antinemačku probagandu, zbog čega se susrela sa brojnim problemima.

Kada je u pitanju njen rad, veliki udeo je imala i u stvaranju Beogradske opere.

„Kao saradnik svoga muža, ona je svojim savetima pripomogla da se obnovi stari operski repertoar, koji je davan pre rata, zatim kod stvaranja novih repertoara klasičnih dela. Ona ima zasluga i za naše prve operske snage.”

Njen posao je bio relativno nova stvar na ovom podneblju, pa su honorari za privatne časove bili daleko skromniji od honorara njenih kolega iz inostranstva.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Neobičan bračni skandal zainteresovao je javnost širom Italije, a o tome je pisao dnevni list „Pravda”.

Naime, muž koji je imao negovanu bradu iznenada se obrijao da bi potom saznao kako ga žena vara čitave tri godine sa njegovim najboljim prijateljem.

„U ovom slučaju brijanje muževljeve brade poslužilo je kao neposredan povod za oktriće ženinog neverstva.”

Porodica u kojoj se skandal odigrao bila je jedna od uglednijih u Rimu. Suprug je bio na glasu kao idealan muž.

Njegova brada je bila takođe poznata, mada supruga nije bila oduševljena istom.

„Njegova mlada žena nije imala mnogo smisla za ovaj lepi muški ukras i svakog dana je tražila od svog muža da već jednom obrija bradu i tako se prolepša i podmladi.”

Iako se dugo opirao i samoj pomisli da se reši ovog dodatka na svom licu, na kraju je podlegao ženinim molbama.

„Onoga dana, kada je Mauro Tonati na podu jedne frizerske radnje u Rimu ostavio svoju divnu i bujnu bradu, došao je kući malo kasnije.”

Nakon što se ušunjao u svoju kuću, shvatio je da ima idealnu priliku da iznenadi svoju suprugu koja o ovom poduhvatu nije ništa znala, samo se potajno nadala.

„Muž se neprimetno, sasvim tiho, približio svojoj ženi, rukama joj zaklopio oči i svoje glatko obrijano lice priljubio uz nežno lice sinjore Tonati koja nije ni slutila da joj se muž približio.”

Nakon nekoliko trenutaka, iz kuće porodice Tonati su se začuli ženski krici i pozivi u pomoć koje su komšije čule i zbog kojih su odlučili da reaguju.

„Kada su susedi upali u stan Maura Tonatia, videli su ga kako obema rukama steže vrat svoje žene i pokušava da je zadavi. Oni su jedva uspeli da iz ruku razjarenog muža izvuku uplašenu i obamrlu ženu.”

Do prave priče o ovoj drami došli su rimski listovi.

„Kada se Mauro Tonati sa sveže obrijanim licem bez brade približio sinjori Tonati i priljubio se licem uz nju, zaklopivši joj oči rukama, mlada i lepa žena je uzdišući, strasnim glasom prošaputala:

-Renato, mili moj ljubavniče! Zar si već došao?”

Renato Riči je bio najbolji prijatelj Maura Tonata, a tek nakon izbijanja skandala te noći saznalo se za njegovu tajnu vezu sa gospođom Tonati.

Brak je bio vrlo brzo okončan, a gospodin Tonati je čak i tužio svoju suprugu. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.