Obama, Buš i Klinton dolaze na sahranu

Južnoafrički predsednik Džejkob Zuma prisustvovao je službi organizovanoj u Metodističkoj crkvi u Johanesburgu, a katolički sveštenik Sebastijan Rusouv rekao je da je Mandela bio „svetlost u tami“. Planirano je da nacionalna komemoracija bude održana za tri dana, a sahrana uz najveće državne počasti u petak.

Nizu počasti i komemoracija koje se 15. decembra organizuju u Mandelinom rodnom mestu Kunu prisustvovaće i veliki broj državnika iz sveta. Političari, među kojima brojni predsednici država, aktuelni i bivši, umetnici, duhovne vođe sa svih strana planete, pridružiće se sećanju na velikog čoveka koji je preminuo u 95. godini u Johanesburgu nakon šestomesečne borbe s bolešću i dugotrajne borbe protiv nepravde koja ga je koštala 27 godina provedenih u zatvoru. Među onima koji će doputovati kako bi odali počast simbolu borbe protiv aparthejda su američki predsednik Barak Obama i dvojica njegovih prethodnika na toj funkciji, Džordž Buš i Bil Klinton. S druge strane, tibetanski duhovni vođa dalaj-lama neće ići na sahranu nekadašnjeg južnoafričkog predsednika, izjavio je juče njegov portparol Tenzin Takla, ne navodeći detalje o takvoj odluci. Dalaj-lama, koji je i dobitnik Nobelove nagrade za mir kao i Mandela, živi u egzilu u Daramsali, na severu Indije. Poslednjih godina su vlasti Južne Afrike dva puta odbile da mu izdaju vizu za boravak u toj zemlji, navodi agencija Beta. Viza mu je odbijena 2009. godine, kada je trebalo da učestvuje na mirovnoj konferenciji u Johanesburgu, gde ga je između ostalih pozvao Mandela.

„Sedmicu ćemo provesti oplakujući njegov odlazak, ali istovremeno ćemo proslaviti dobro proživljen život. Svi ćemo se zajedno angažovati na organizovanju sahrane dostojne ovog izuzetnog oca naše zemlje i oca naše mlade nacije“, rekao je predsednik Zuma.

Stanovnicima Južne Afrike nisu potrebne zvanične ceremonije da bi odali počast prvom crnom predsedniku države, harizmatičnom i velikodušnom čoveku. Na ulicama, u radijskim i televizijskim programima govori se uglavnom o njegovoj smrti i u drugi plan stavlja sve što se događa u ostatku sveta. Pred kućom u Johanesburgu u kojoj je Mandela umro, pred kućom u Sovetu u kojoj je živeo pre hapšenja 1962, ispred statue u trgovinskom centru u predgrađu Johanesburga koji nosi njegovo ime, ispred sedišta predsedništva u Pretoriji, pred gradskom većnicom u Kejptaunu gde je održao svoj prvi govor o slobodnom čoveku 1990, kao i na ostalim simboličnim mestima u zemlji, ljudi polažu cveće i ostavljaju poruke, odajući iskrenu počast Mandeli, prenose svetske agencije.

Mandelina porodica poručila je u prvom obraćanju javnosti od njegove smrti da je izgubila velikog čoveka, koji je bio moralni vodič ne samo za njih već i za ljude u različitim delovima sveta. „Tata je otišao. Bio je poput drveta baobab, koje nam je pružalo zaklon i štitilo nas. Otišao je stub porodice“, navodi se u pismu u kojem je Mandela opisan kao „brižan čovek, koji je u istoj meri imao vremena za bogate i siromašne, male i velike ljude, koji je ostao skroman uprkos tome što su ga smatrali međunarodnom ikonom“. Porodica Nelsona Mandela takođe je izrazila zahvalnost građanima Južne Afrike i ostatku sveta na porukama ljubavi i podrške.

Gaf češkog premijera

Češki premijer u ostavci Jirži Rusnok i njegovi ministri odbrane i finansija postarali su se za zabavu Čeha, ali verovatno i manji diplomatski skandal. Mikrofon govornice donjeg doma parlamenta uhvatio je premijera kako kuka kako da izbegne sahranu bivšeg južnoafričkog predsednika

„Ej, Vole, pa sad još umro Mandela. Nadam se da će putovati predsednik. Vole, bre, tresem se da ne moram da idem tamo“, deo je razgovora premijera Rusnoka sa ministrom odbrane Vlastimilom Picekom o češkoj delegaciji za sahranu borca protiv aparthejda. Da blamaža premijera bude još gora, snimak prenosa sednice emitovao je informativni kanal nacionalne televizije ĆT24, a video-klip se munjevito širi po medijima i društvenim mrežama na radost Čeha.