Bez obzira na to što se izrazi poput „trka u naoružanju“ više ne koriste, Rusija ima sve mogućnosti da adekvatno odgovori na razmeštanje američkog protivraketnog štita u Evropi, izjavio je juče predsednik Rusije Vladimir Putin obilazeći vojnike 393. Vazduhoplone baze. Putin je rekao da bi najbolje bilo da planovi poput američkog budu revidirani.
Proletos je Dmitrij Medvedev, dok je još bio predsednik Rusije, rekao američkom kolegi Baraku Obami da su „odnosi između dve zemlje za protekle tri godine možda najbolji u poslednjoj deceniji“. Dva i po meseca kasnije, dani prijateljstva izgledaju gotovo kao izbledela uspomena.
Po povratku Vladimira Putina u Kremlj dolazi do zahlađenja odnosa, što je vidljivo, ne samo zbog američkog štita i ruskog odgovora na njega već i u razmimoilaženju pristupa dveju zemalja prema Siriji. Uzajamna rezervisanost je i posledica komplikovanih političkih prilika u SAD i Rusiji.
Za mandata Medvedeva, SAD i Rusija su potpisale sporazum o kontroli naoružanja, proširili linije snabdevanja za Avganistan preko ruske teritorije, Moskva je podržala sankcije Iranu, podstaknut je ulazak Rusije u STO. Ali zvaničnici sa obe strane sada ukazuju na „fundamentalno različite vrednosti i interese“. Obama i Putin planiraju svoj prvi predsednički susret naredne nedelje, na marginama samita G20 u Meksiku. Imajući u vidu izjavu republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija da Obamina politika prema Rusiji očigledno nije uspela i Putinovo potpirivanje antiameričkog raspoloženja u odgovoru na ulične proteste u Moskvi, susret u Meksiku mogao bi predstavljati svojevrstan test da li je trend „resetovanja“ i dalje na snazi.
– Postoji kriza u rusko-američkim odnosima. Kriza je kada dve strane moraju da usklađuju svoje interese, ali ne znaju kako jer se oni razlikuju. Sve to se razvija u neku vrstu dugoročnog nepoverenja – smatra Aleksej Puškov, šef komiteta za inostrane odnose u ruskom parlamentu.
Mediji su zabeležili razmirice između ruskih zvaničnika i Majkla Mekfola, bivšeg Obaminog savetnika za Rusiju, sadašnjeg ambasadora u Moskvi. Maša Lipman, analitičarka u Karnegi centru u Moskvi, kaže da se Amerika u Rusiji posmatra kao pretnja, kao sila koja pokušava da potkopa Rusiju, oslabi je i nanese joj zlo. Rusija, stoga, uvek treba da bude na oprezu.
Ulje na vatru dodaju odluke Kongresa SAD o blokadi viza i zamrzavanju imovine Rusima za koje je procenjeno da su umešani u zloupotrebe ljudskih prava. Angela Stent, direktorka ruskih studija na Univerzitetu Džordžtaun, navodi da je Americi sada potrebnija pomoć Rusije nego obrnuto – Obami svakako treba podrška Moskve za politiku SAD prema Iranu. Moskva je naredne nedelje domaćin pregovora Irana i „velikih sila“, a Bela kuća se nada da će Rusija kao domaćin uticati na Teheran ne bi li se izvukli veći ustupci.
Na kraju krajeva, poboljšanje odnosa sa Rusijom za Obamu je jedno od njegovih, već u registar zavedenih, dostignuća, pa je pitanje da li je trenutno hlađenje privremeno ili je znak da je „resetovano“ onoliko koliko se moglo. Predstojeći samit u Los Kabosu u Meksiku mogao bi da se ispostavi kao neugodan za Obamu. Prvi put dvojica državnika susreli su se u julu 2009, kada je Putin bio premijer i kada je gotovo sat vremena držao vrlo bučan govor o SAD. Čini se da će Obama čeznuti za danima sa „Dimom“, kaže Dejvid Kramer, zvaničnik u Bušovoj administraciji oslovljavajući Medvedeva nadimkom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
