Današnjim sastankom u Vašingtonu, prvim između izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i američkog lidera Baraka Obame, počinje serija razgovora bliskoistočnih lidera i predsednika SAD, ključnih za uspostavljanje mira na Bliskom istoku. Prema planu posete, liderima Izraela i SAD na raspolaganju su 84 i po minuta da utanače, možda najambiciozniju ponudu za uspostavljanje bliskoistočnog mira za gotovo jednu deceniju. Amerika je signalizirala da želi rešenje krize na Bliskom istoku, ali pitanje je na koje su ustupke spremni gosti američkog lidera.
Pre susreta, Obama je oštro upozorio izraelskog lidera da je okončana era američkih „blanko čekova“. Analitičari tumače ovo upozorenje kao znak iz SAD da Izrael ubuduće mora da „zaradi“ svoje privilegovane odnose sa Amerikom. Takođe, izraelskom premijeru biće stavljeno do znanja da Vašington neće dozvoliti da američka spoljna politika radi po diktatu interesa jevrejske države, i da izraelski lideri moraju što pre sesti za pregovarački sto sa Palestincima. To je signal bitno drugačije politike Obame u odnosu na svog prethodnika kada je reč o nagodbama sa Izraelom.
Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da je uveren da će na sastanku Netanjahu istupiti bitno drugačije od svojih političkih prethodnika i obavezati se na stvaranje palestinske države, iako još nijednom od dolaska na funkciju izraelskog premijera nije izustio reči „nezavisna palestinska država“.
Mnogima unutar vlade u Tel Avivu naročito smetaju dva ključna aspekta američke politike prema Bliskom istoku: zagovaranje formiranja palestinske države i angažovanja u pravcu dijaloga sa Iranom.
Martin Indik, bivši američki ambasador u Izraelu, kaže: „Netanjahu se nalazi između stenovitog i tvrdog mesta, gde bi stena bila rešenost Obame da se postigne rešenje o postojanju dve države, a tvrdo mesto bi bila politička baza koja se protivi tome, iako on na neki način i nije protiv Obamine pozicije.
Politički komentatori navode da bi politički opstanak Netanjahua i mogao da zavisi od toga da li će se on prikloniti poziciji Obame. Naročito ako se ima u vidu da se Avigdor Liberam, šef izraelske diplomatije, čija je desničarska partija bitna za opstanak vladajuće koalicije koju predvodi Likud partija, otvoreno protivi stvaranju palestinske države.
Stručna javnost navodi još jedan tabu koji je prekinula Obamina administracija: dugogodišnji stav protiv vođenja ikakve diskusije o nuklearnom oružju Izraela. Obama je nedavno pozvao tu zemlju da objavi i preda svoj nuklearni arsenal, u kojem, prema procenama, ima 50 bojevih glava.
S druge strane, Izrael besno reaguje na spremnost Obame da pokuša da uspostavi dijalog sa Iranom, državom koju Netanjahu i Liberman vide kao najveću pretnju Izraela.
Efram Inbar, profesor političkih nauka na univerzitetu Bar Ilan u Tel Avivu, smatra da na terenu postoje sumnje u skori mir. Inbar podvlači da su spoljnu politiku SAD uvek karakterisale iznenadne erupcije optimizma i naivnosti. „Postoji ogroman pregovarački zamor i stanovništvo je postalo alergično na reči mirovni proces. Drugo, Palestinci su podeljeni između relativno umerenijih na Zapadnoj obali i ekstremista Hamasa u Pojasu Gaze, tako da je jedinstveni odgovor gotovo malo verovatan“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
