Obama i Merkelova najavili zajedničku borbu protiv krize

Kako je dvoje lidera izjavilo na konferenciji za novinare u Drezdenu, tokom privatnog razgovora diskutovali su o širokom dijapazonu glavnih međunarodnih izazova. Među glavnim temama o kojoj je bilo reči jeste Bliski istok, pitanje nuklearnih ambicija Irana, aktuelna globalna ekonomska kriza i klimatske promene, odnosi Zapada s Rusijom, rekla je Merkelova. Nemačka kancelarka je, takođe, kazala da su Obama i ona razgovarali i o vremenskom okviru za sprovođenje diplomatskih inicijativa na Bliskom istoku. Obama nije precizirao koje će konkretne korake njegova administracija preduzeti, ali je rekao da će ponovo poslati svog specijalnog izaslanika Džordža Mičela u region na sastanak s tamošnjim liderima kako bi raspravili pitanja koja su se pojavila nakon njegovog govora u Kairu. On je istakao da „na primeru Nemačke i Izraela može da se vidi da su mogući pomirenje i oproštaj“. Obama je naveo da su SAD čvrsto rešene da se posvete tom problemu, ali da ne mogu da ga reše same, kao i da ne mogu da na rešenje prinude strane u sukobu.

Američki predsednik takođe je istakao da je Nemačka „blizak prijatelj“ i „odlučujući partner“ SAD. Obama je najavio da će Vašington i Berlin i dalje „tesno sarađivati“ na suzbijanju posledica svetske ekonomske krize, kao i u zaštiti klime. „Na obe strane Atlantika smo videli da ima napretka u savladavanju krize, ali mora još mnogo toga da se uradi“, rekao je američki predsednik, najavljujući da će „biti redovnog usaglašavanja u vezi sa regulacijom finansijskih sistema“.

Kancelarka Merkel je pohvalila Obamin „značajan govor“ muslimanskom svetu koji je držao u Kairu i najavila da će Nemačka „učiniti sve da bi pomogla da se postigne uspeh u mirovnom procesu na Bliskom i Srednjem istoku“. Navodeći stav, sa kojim se slažu i SAD, da rešenje treba da predvidi postojanje dve države, kancelarka je ocenila da je sukob između Izraela i Palestinaca „ključni problem koji stoji na putu ka svetskom miru“. Od SAD je kancelarka zatražila „ambiciozan program“ zaštite klime i ocenila da vreme do narednog samita Ujedinjenih nacija o klimi u decembru u Kopenhagenu treba da se iskoristi da se pronađe „zajedničko rešenje“. Obama je istakao da je „sada veći optimista kada je reč o vodećoj ulozi SAD u zaštiti klime“ i preneo da je Merkelovoj obrazložio da je „važno da se preduzmu neophodni koraci da bi se i zemlje kao što su Kina i Indija ubedile da smanje emisiju štetnih gasova“.

Predsednik SAD takođe je posetio nacistički koncentracioni logor u Buhenvaldu, a potom i američku vojnu bolnicu gde se sastao sa vojnicima ranjenim u Avganistanu i Iraku. On je prvi lider SAD koji je posetio ostatke jednog nacističkog logora na tlu Nemačke. Kako je Obama više puta naglasio, u oslobađanju Buhenvalda učestvovao je 1945. i njegov ujak. Prema tumačenju vladinih krugova u Berlinu, on na taj način želi da pokaže privrženost SAD Jevrejima. Predsednik SAD je u Nemačku doputovao iz Egipta gde je kazao da se „krug sumnje i neslaganja“ između SAD i muslimanskog sveta mora prekinuti. Obama danas putuje u Francusku gde će prisustvovati svečanosti obeležavanja godišnjice od Dana D, iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji.