Obama ispravlja greške prethodnika

Mladen Arnautović, nekadašnji dopisnik sa Kube i autor knjige „Kuba, crveni vulkan Kariba“ kaže za Danas da je predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer svom nasledniku na toj funkciji Džonu Kenediju ostavio već pripremljen plan za oružanu intervenciju na Kubi, gde je na vlast 1959. posle komunističke revolucije stupio Fidel Kastro.

– Kenedijeva velika spoljnopolitička era počela je, ipak, za njega na najnesrećniji mogući način – propalom invazijom u Zalivu svinja na Kubi, aprila 1961. On je odlučio da u vatru gurne same Kubance. Hiljadu četiri stotine kubanskih emigranata, koje je CIA organizovala, uvežbala i opremila, iskrcali su se na plaži Hiron. Ekspedicioni korpus u kome je bila zastupljena cela socijalna struktura stare Kube, od Batistinih vojnika i činovnika do latifundista, i koji je verovao da mu je obezbeđena podrška moćnog vojnog aparata sa severa, likvidiran je za manje od 72 sata, 1.200 plaćenika je zarobljeno. Fidel Kastro je lično predvodio odbranu na Hironu – podseća Arnautović.

On je rekao da se Kenedi odupro pritiscima vojnog establišmenta u Vašingtonu da posle neuspešne misije u Zalivu svinja da zeleno svetlo za novu intervenciju na Kubu.

– Već u junu 1961. Kenedi se susreo sa sovjetskim liderom Nikitom Hruščovom u Beču, a njihov sledeći susret odigrao se u oktobru 1962. povodom raketne krize, u čijem centru je ponovo bila Kuba, što je predstavljalo najveće direktno sučeljavanje dveju nuklearnih sila u posleratnom razdoblju. Istoričari još nisu postigli saglasnost oko toga da li je u takvoj prevazi mira na samom sečivu ogromnog rizika, kako je jedan od njih primetio, bilo više hrabrosti u Kenedijevoj odlučnosti bez povratka ili u Hruščovljevom razboritom popuštanju. Kriza te žestine nije se od tada ponovila i Karibi su nastavili da žive u uslovima krhkog mira – navodi Arnautović.

Prema mišljenju sagovornika Danasa, ostaje pitanje da li će aktuelni američki predsednik Barak Obama promeniti poluvekovnu strategiju Vašingtona prema „crvenom ostrvu“, koja je podrazumevala nametanje ekonomskog embarga i drugih ograničenja za Kubance.

– Bela kuća je u januaru delimično ublažila sankcije prema Kubi. Na ostrvo koje devedeset morskih milja deli od SAD, najžešćeg neprijatelja Kastrove revolucije, kako to s pomešanim ponosom i zebnjom u svakoj prilici ističu u Havani, sada mogu da putuju naučni i kulturni radnici, profesori i pripadnici nekih drugih profesija. Takođe, odobreni su i čarter letovi do Kube, a Amerikancima kubanskog porekla omogućeno je da rođacima češće šalju novac i drugu pomoć. Zvanična Havana je ove nagoveštaje ocenila kao pozitivnu meru ali i kao poraz propale politike SAD prema Kubi. Nije izostala ni napomena da to ne znači odustajanje od politike pritisaka prema Kubi – rekao je Arnautović.

Kastrovi recepti za čuvanje vlasti

Mladen Arnautović smatra da se tajna dugog održavanja na vlasti Fidela Kastra, koga je na državnom kormilu 2006. nasledio brat Raul, između ostalog krila u uspostavljanju državnog jedinstva na Kubi, te nespremnosti SAD da otvore konflikt blizu svojih granica.

– Uprkos istrajnom nastojanju desetorice američkih predsednika da sruše Fidela Kastra, on se decenijama održavao na vlasti zahvaljujući činjenici da je poboljšao položaj crnog stanovništva koje je pre revolucije bilo faktički obespravljeno, unapređenju zdravstva i školstva, snažnoj podršci vojske, te otvaranju Kube prema svetu, što se može videti na primeru turizma, jer godišnje oko tri miliona turista posećuje tu zemlju, što je desetostruko više u poređenju sa situacijom iz 1970-ih i 1980-ih. Takođe, zanimljivo je da SAD, koje su u proteklih pola veka vojno intervenisale u različitim delovima sveta nisu otvarale bojište u blizini svojih obala – navodi sagovornik Danasa.