Obama menja imidž komandanta iz senke

Do sledećih predsedničkih izbora, međutim, ostalo je nešto više od 17 meseci i u Obaminom štabu očigledno je procenjeno da je došao trenutak da se demonstrira naciji – kad već na ekonomskom terenu još nema ohrabrujućeg pomaka – da se može računati na željeni rasplet rata u Avganistanu, najdužeg koji je ova zemlja ikad vodila u svojoj istoriji (krajem septembra biće tome već punih 10 godina).

– Vreme je da se okrenemo izgradnji Amerike i poslovima koje imamo kod kuće – poručio je tim povodom Obama naciji, podsećajući da će i posle predsedničkih izbora u NATO koaliciji na avganistanskom ratištu ostati angažovano još nekih 70.000 američkih vojnika. S tim što se, u međuvremenu (kako je u četvrtak detaljno informisala u Kongresu državni sekretar Hilari Klinton), uporedo priprema i uspostavljanje dijaloga sa onim predstavnicima talibana koji u poslednje vreme iskazuju spremnost za sporazumno okončanje rata.

Pored više od 1.600 poginulih i desetak hiljada ranjenih, dosadašnje neposredno i posredno vojno angažovanje u Avganistanu (i, povremeno, Pakistanu) koštalo je SAD preko 440 milijardi dolara. S druge strane, američka dugovanja u inostranstvu dvadesetostruko su premašila tu sumu, tako da Obamina najava avganistanskog zaokreta generalno dobija od prekjuče primetnu podršku javnog mnjenja – kako njegovih sledbenika iz Demokratske partije tako i onih neopredeljenih koji su se u tom pravcu već sinhronizovano oglasili posle prvomajske likvidacije Osame bin Ladena.

Jedno je izvesno: Amerikanci su se očigledno umorili od pratećih posledica avganistanskog vojevanja, prve elektronske ankete pokazuju široku nacionalnu podršku neodložnom i potpunom povlačenju sa centralnoazijskog ratišta (što uključuje i Irak). Posle Obaminog obraćanja naciji, taj talas zapljusnuo je od srede i Kongres, pa čak i nekolicinu tamošnjih republikanaca koji su se inače deklasirali kao potencijalni Obamini izazivači na predsedničkim izborima 2012.

Istovremeno, na tu temu čuju se i druga relevantna mišljenja – za razliku od javne uzdržanosti glavnokomandujućeg u regionu generala Petreusa i načelnika Združenog generalštaba admirala Malena, koji su obnarodovali pred TV kamerama da oni nisu bili za tako „agresivno i rizično“ povlačenje koje im je, posle prethodne razmene mišljenja, naložio vrhovni komandant. Kao kontra toj njihovoj opreznosti, u reagovanjima Bele kuće ukazuje se prevashodno na „nespornu činjenicu“ da je Obama ispunio dosad sva obećanja koja je dao oko Avganistana posle ulaska u Belu kuću. Uključujući pritom i glavni argument da će do kraja iduće godine, i posle svih ovih najavljenih redukcija, ostati na tom terenu još 68.000 američkih vojnika – skoro duplo više nego što ih je bilo pre dve i po godine, kad je on započinjao svoj predsednički mandat.

Naravno, oko toga ima i sasvim oprečnih mišljenja. „Ne može nas prevariti. Očigledno je, ovde se ne radi o tome da se pobedi u ratu, već da se pobedi na izborima. Obamina strategija pretvoriće se u bumerang, Avganistan će novembra iduće godine sigurno predstavljati veliku temu ne samo u izboru šefa države već i oko izbora novih senatora i kongresmena“, konstatuje konzervativna Foks TV, uz zaključak da se „i u ovom slučaju potvrđuje predviđanje da će se Barak Obama uskoro preseliti u istoriju kao listopadni predsednik, za jednokratnu upotrebu“.

Glavne predizborne i ostale bitke, jasno je, vodiće se i sledećih meseci oko ekonomije. Obama će se, očigledno, i tu držati srednjeg kursa – što je pokazao i na ovom najnovijem primeru povlačenja trupa iz Avganistana. Po sistemu ni malo ni mnogo, uz prateće maksimalno marketinško podsećanje javnosti (pogotovu one kategorije partijski neopredeljenih glasača) koliko on i ovim najnovijim potezom nastavlja „ispunjavanje obećanja“ iz prethodne predizborne kampanje i perioda posle preuzimanja kormila vrhovne izvršne vlasti u Vašingtonu.