Obama ne šalje oružje u Siriju

Obamina administracija ograničila je svoju podršku pobunjenicima na „neubitačnu” pomoć. Iako pobunjenici zvanično dobijaju oružje od nekih zemalja, poput američkih saveznika Katara i Saudijske Arabije, oni su i dalje slabo naoružani u poređenju sa vojskom i ostalim naoružanim jedinicama lojalnim predsedniku Bašaru al Asadu, komenatar je britanskog Gardijana.

Uticajni republikanski senator Džon Mekejn, koji se zalaže za veće američko zamešateljstvo u Siriji, tražio je da se sazove sednica gornjeg doma Kongresa. „Koliko još ljudi treba da umre da biste vi preporučili vojnu akciju”, upitao je Mekejn. Potom je vršio pritisak na odlazećeg ministra odbrane Leona Panetu i šefa generalštaba generala Martina Dempsija da podrže preporuku o naoružavanju pobunjenika koju su Stejt department i CIA usvojili 2012.

Paneta i Dempsi su kazali da su prihvatili preporuku, ali je na sednici Senata ministar odbrane rekao i da su „očigledno postojali brojni faktori koji su na kraju predsednika naveli na odluku o ograničavanju pomoći na nevojnu”. Paneta je dodao da je podržao Obamino rešenje.

Izjave dvojice zvaničnika prva su javna potvrda da je Pentagon podržao ideju o naoružavanju Asadovih neprijatelja. Njujork tajms je početkom februara objavio da su plan prošlog leta inicirali bivša državna sekretarka Hilari Klinton i bivši direktor CIA Dejvid Petreus. Priznanje Leona Panete navodi na zaključak da je protivljenje Bele kuće bilo dovoljno da budu odbačena mišljenja glavnih američkih bezbednosnih i spoljnopolitičkih agencija.

Plan o naoružavanju i obučavanju sirijskih pobunjenika, prema pisanju Njujork tajmsa, Bela kuća je odbacila strahujući da bi on mogao da uvuče SAD u sukob, pa i da bi oružje moglo da dospe u „pogrešne ruke”. Pitanje američkog involviranja u sirijsku krizu došlo je i u ne baš najboljem trenutku – kada su se šefovi Pentagona u Kongresu branili od optužbi da je njihovim propustom prošle godine došlo do pogibije američkih diplomata u Libiji.

Republikanski političari prigovarali su zbog navodnog sporog reagovanja na nasilje u Bengaziju kojem je ubijen i ambasador SAD i postavili pitanje da li se Obama dovoljno angažovao tokom sukoba i zašto se o događajima informisao preko svog osoblja umesto preko armije. Paneta i Dempsi su tvrdili da američke oružane snage nisu mogle na vreme da stignu u Libiju i spreče masakr i insistirali da je Obama bio u središtu rešavanja krize.

Vojska Sjedinjenih Država nije nadležna da momentalno reaguje ako negde u svetu izbije kriza, naglasio je ministar odbrane. Nije bilo ni obaveštajnih podataka koji bi upućivali na zaključak da postoji određen plan o napadu na američki konzulat u Bengaziju, rekli su Paneta i Dempsi.

„Vojska Sjedinjenih Država nije i, iskreno da kažem, ne bi ni trebalo da bude služba 911. na usluzi da u roku od nekoliko minuta izađe na teren i regauje na svaki mogući slučaj bilo gde u svetu”, kazao je Paneta.

Sirijska opoziciona Opservatorija za ljudska prava saopštila je juče da je u bombaškom napadu na vojnu fabriku u centralnom delu Sirije u sredu poginulo 54 ljudi, prenela je Beta. Direktor te organizacije sa sedištem u Londonu Rami Abdul Rahman rekao je da se napad dogodio u oblasti koju kontrolišu vladine snage i da ima malo izveštaja o njemu. Prema njegovim rečima, kombi sa eksplozivom raznet je u blizini fabrike u selu Burak, kada su zaposleni čekali autobus po završetku radnog vremena. Rahman kaže da među ubijena ima 11 žena i da su svi civili. On je dodao da se u toj fabrici ne pravi oružje već ostali proizvodi namenjeni sirijskoj vojsci. I sirijska državna agencija izvestila je o napadu, navodeći da su teroristi digli u vazduh automobil-bombu u blizini fabrike i da je pri tom bilo žrtava, ne precizirajući koliko.

Saslušan Džon Brenan, kandidat za šefa CIA

Saslušanje Džona Brenana, kandidata za novog šefa CIA, o programu bespilotnih letelica u Senatu navelo je senatore da razmotre ukidanje tajnosti sa dokumenata o programu i da traže veću regulaciju upotrebe tog oružja. Brenan je u četvrtak tri sata ispitivan pred Obaveštajnim odborom Senata, a veliki deo pitanja odnosio se na program letelica koje SAD primenjuju u borbi protiv terorista, uključujući i američke državljane. Kandidat predsednika Obame rekao je da se napadi bespilotnim letelicama koriste samo protiv onih za koje se sumnja da su planirali napade protiv SAD, nikada kao osveta za neki raniji napad. Predsednica senatskog Odbora Dajana Fajnstajn izjavila je da želi da se veći deo programa predstavi javnosti tako da američki zvaničnici mogu da potvrde napade i isprave „preuveličane izveštaje o civilnim žrtvama“.