Obama objavio „rat“ Volstritu

Među ključnim merama koje je predložio jeste razdvajanje komercijalnih banaka u kojima građani drže novac od investicionih banaka koje posluju sa velikim firmama i ulaze u riskantne poslove na međunarodnom finansijskom tržištu.

Korenite reforme Obame, u cilju obuzdavanja rasipničkog ponašanja banaka i rizičnih dogovora, podrazumevaju ograničenja veličine institucija tako da nijedna od njih ne bude toliko velika da bi njena propast ugrozila čitav finansijski sistem, kao što se desilo sa bankom Liman braders, čiji je bankrot u septembru 2008. pretio da izazove urušavanje globalnog finansijskog tržišta. Takođe, bankama će biti zabranjene kavaljerske trgovinske prakse kojima su do sada bile sklone. Obama tvrdi da pre svega želi da zaštiti američke poreske obveznike, kako njihovim novcem ne bi ponovo morale da budu spasavane velike banke, čiju propast država ne bi smela da dozvoli jer bi to nanelo ogromnu štetu celoj privredi.

„Ne bi trebalo više da dozvolimo bankama da isuvuše daleko odstupaju od svoje glavne misije da služe klijentima. Moja rešenost da reformišem sistem samo je ojačala kada sam video rekordne profite pojedinih firmi, koje su tvrdile da ne mogu više da izdvajaju za mali biznis, ne mogu da održe niže kamatne stope za kreditne kartice i isplaćuju poreske obveznike. Ako ovi ljudi žele borbu onda će je dobiti. Nikada više američki poreski obveznici neće biti taoci banaka“, navodi se u saopštenju Obame.

Ovakav potez Obame usledio je nakon što je otkriveno da je Goldman saks, banka na Volstritu isplatila otprilike 486.000 dolara svojim zaposlenima u 2009, cementirajući sopstveni status najprofitabilnije banke na svetu. Rukovodstvo Goldman saksa juče je poklekao pod pritiscima da zauzda isplate i bonuse za svoje zaposlene pošto je saopšteno da je za samo godinu dana profitirala 13,4 milijarde dolara. Ova banka je inače od američke vlade dobila pomoć u vrednosti od 10 milijardi dolara u jeku finansijske krize, što je glavna tačka za koju se hvataju kritičari ekonomskih poteza Obame, a koji najnovijim potezima nastoji da se otarasi takvih pridika.

Mere su podsetile na slične poteze iz 1930-ih, kada su razdvojene komercijalne banke i investicioni poslovi, a američkoj vladi omogućeno da uvodi oštre regulatorne kontrole pozajmica u pokušaju da kontrolišu spiralu deflacije nakon velikog ekonomskog kraha 1929.

Dejvid Viniar, finansijski šef u Goldman Sašu, izjavio je da će biti neizvodljivo ponovo primeniti Glas-Stigalove reforme iz 1930-ih imajući u vidu evoluciju banaka u globalnoj trgovini i investicione gigante tokom protekle decenije.

U Britaniji, konzervativci i liberalne demokrate pozdravili su Obamine mere navodeći da se zalažu za slične poteze. Džordž Ozborn, kancelar britanske vlade u senci, pozdravlja intervencije Obame. „Smatram da bi i mi trebalo da razdvojimo sitno bankarstvo od aktivnosti velikog obima kao što je vlasnička trgovina“.

Analitičari smatraju da bi ovakvi predlozi mogli naneti štetu položaju Volstrita kao globalnog finansijskog centra. Ralf Fogel, investioni strateg iz Njujorka, kaže: „ Ovo preti da bude jak udarac za velika imena među brokerskim firmama. Ako se na ovaj način zaustavi vlasnička trgovina ne samo da će presahnuti likvidnost na tržištu već će biti izmenjena cela struktura Volstrita“.

Tim Roberts, menadžer investicione kompanije Kavendiš Aset Menadžment, kaže: „Napad na srce i dušu Volstrita nije odgovor, i neće nužno sprečiti druge krize u budućnosti“. Roberts dodaje da će gušenje Volstrita samo naneti štetu ekonomskom oporavku, što znači da će pristupi kapitalu postati teži za privatni biznis i potrošače, dok će se institucionalni i privatni investitori boriti sa ionako krhkim tržištima.