Obama ponovio vijetnamsku mantru Džonsona

Hiperbola je bila sasvim na mestu: u govoru pitomcima elitne vojne akademije u Vest Pointu vrhovni komandant oružanih snaga saopštio je da će učiniti nešto sasvim suprotno od onoga za šta se iz sve snage zalagao u predizbornoj kampanji koja ga je, pre 13 meseci, lansirala u orbitu kao 44. predsednika SAD.

Barak Obama je prošle godine osvojio demokratsku kandidaturu za Belu kuću – i kasniju izbornu pobedu – uveliko zahvaljujući svojoj legitimaciji „antiratnog predsednika“. Ali, to je bilo u leto 2008, da bi sad, u Vest Pointu, obnovio vijetnamsku mantru svog prethodnika Lindona Džonsona po kojoj je u Avganistanu suočen sa „nametnutim ratom“ koji mora eskalirati „da bi se u najkraćem roku priveo kraju izvlačenjem sa tog terena“. Indikativno je da su u prvim reagovanjima javnosti na produžavanje i intenziviranje ionako najdužeg rata u američkoj istoriji (preko osam godina), zasad primetno ogorčeniji i prisutniji istaknuti predstavnici predsednikove Demokratske partije – prestravljeni da će ih „Obamin rat u Avganistanu“ uništiti novembra 2010, na redovnim izborima za svih 435 kongresmena iz Predstavničkog doma i trećinu senatora sa Kapitol hila.

Republikanska opozicija ukazuje da će najavljeno povećanje američkog kontingenta na 100.000 ljudi enormno opteretiti nacionalnu kasu. Barata se predračunom da će to koštati, sve kad se sabere, milion dolara za svakog vojnika angažovanog u Avganistanu, pri čemu bivši potpredsednik Čejni, senator MekKonel i još neki prvoborci iz poraženog Bušovog tabora sad u medijima uveliko izražavaju zabrinutost kako će Obama, sa tim dodatnim troškovima avganistanskog rata, potrošiti pare koje će na drugoj strani biti neophodne za najavljenu reformu zdravstvenog osiguranja i smanjivanje sve veće stope nezaposlenosti.

Obamino otvaranje avganistanskih karata označilo je kraj tromesečnih konsultacija o formuli za rešavanje problema koje predstavlja jedan od glavnih prioriteta njegovog (prvog) mandata. U Vest Pointu predsednik je prilično samouvereno poručio da će njegova strategija dovesti Ameriku do pobede u ovom ratu, uz propratnu poruku da on, za razliku od Džordža Buša, ne planira da „išta ostavi u nasleđe“ svom nasledniku u Beloj kući.

Što se toga tiče, čini se, prema prvim informacijama, da je Obama obezbedio među saveznicima u inostranstvu nešto bolju podršku za planirani avganistanski iskorak nego što je u tome imao uspeha sa svojom domaćom bazom. On je u ponedeljak dobio iz Londona obećanje premijera Brauna za pojačanje od 500 vojnika (pored postojećih 9.000), dok mu je Sarkozi najavio da će francuski kontingent ostati u sadašnjem sastavu od 3.000 ljudi „sve dok se ne stabilizuje“ situacija. Američki predsednik je, takođe, razgovarao i sa ruskim predsednikom Medvedovim – nezvanična informacija s tim u vezi govori o saglasnosti Moskve da se Amerikancima obezbedi sva tražena logistička podrška u transportu dodatnih snaga koje će se sledećih meseci slati u Avganistan.