Obama pozvao na okretanje nove stranice

„Istrajali smo zbog uverenja koje delimo sa iračkim narodom, uverenja da iz pepela rata novi početak može da se rodi u toj kolevci civilizacije“, istakao je Obama, dodavši da „okončanje tog rata nije samo u interesu Iraka već i u našem sopstvenom“. Iz Ovalnog kabineta Bele kuće, predsednici po pravilu američkoj naciji upućuju izuzetno važne poruke. Obama se od dolaska na predsednički položaj samo jednom obratio iz te kancelarije, kada je u junu najavio obnovu Meksičkog zaliva posle ekološke katastrofe nastale izlivanjem nafte.

Obama je dobar deo govora posvetio domaćim temama, odnosno ekonomskim problemima SAD. Iako je nastupio u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD, rekao je da je njegova centralna uloga kao predsednika da omogući da ljudi ponovo nađu posao. „Naš glavni zadatak je da obnovimo privredu“, dodao je. Američki predsednik je podsetio naciju da je u februaru prošle godine obećao okončanje borbene uloge američke vojske u Iraku do kraja avgusta ove godine, „i to je ono što smo uradili“. Obama je dodao da će okončanje borbene misije poslati svetu poruku da SAD nameravaju da održe i ojačaju svoje vođstvo u 21. veku.

I pre nego što se kandidovao za predsednika, Obama se protivio ratu u Iraku, kao sukobu koji je podstakao antiameričko raspoloženje u svetu i smanjio resurse Avganistana. U govoru je pomenuo da će se SAD sada usmeriti na taj deo sveta. On je odao priznanje požrtvovanju američkih vojnika, od kojih je milion i po učestvovalo u iračkom ratu u proteklih sedam i po godina. U toj zemlji poginulo je više od 4.400 američkih vojnika. Obama je, takođe, uputio poziv iračkim liderima da što hitnije formiraju vladu.

Za razliku od američkog predsednika, britanski Gardijan tvrdi da je rat u Iraku predstavljao „katastrofu“ koja je koštala bilion dolara. List u komentaru navodi da su, iako je Obama proglasio kraj rata u Iraku, Iračani tek „neznatno slobodniji“ nego što su bili pre početka sukoba 2003. i „znatno manje bezbedni“. „Dva miliona Iračana, posle sedam godina anarhije, i dalje je raseljeno u inostranstvu, a isto toliko širom zemlje, dok je proizvodnja nafte manja nego pre invazije“, ocenjuje Gardijan.

List ističe da je tokom rata, prema procenama, poginulo 100.000 civila, da zemlja nema stabilnu vladu, te da je obnova minimalna, a korupcija široko rasprostranjena. „Većina promašenih, takozvanih liberalnih intervencija izvršenih posle Drugog svetskog rata – od Vijetnama do Libana i Somalije, pokrenuta iz dobrih namera, dok je povod za rat u Iraku bila laž koju su ponavljali Džordž Buš i Toni Bler, a u koju nisu poverovali Nemačka, Francuska, Rusija i Japan“, komentariše list.

Gejts ponosan na trupe

Bagdad – Ministar odbrane SAD Robert Gejts posetio je juče američke trupe koje su zvanično okončale svoje borbene operacije u toj državi. On je izrazio ponos na ono što su vojnici SAD i njihovi irački partneri postigli u prethodnih sedam godina.

Bajden: Iračani nadomak formiranja vlade

Bagdad – Američki potpredsednik Džo Bajden izjavio je juče da veruje da su Iračani blizu formiranja nove vlade. „Razgovarao sam sa svim glavnim liderima. Sreo sam se sa svim partijama koje su osvojile značajan broj glasova na izborima i potpuno sam uveren da nadomak formiranja vlade, koja će predstavljati ishod izbora, na kojima su u velikoj meri glasači bili podeljeni“, rekao je Bajden. Parlamentarni izbori u Iraku, koji su bili veoma značajni za budućnost zemlje, održani su 7. marta.