Okupili smo se ovde da potvrdimo privrženost našim idealima. Našu baklju preuzeće od novembra nova generacija Amerikanaca. Počinjemo nov posao. Nada se ponovo rađa; naš san i dalje živi! – poručio je, pre godinu dana, pokojni senator iz Masačusetsa Edvard Kenedi na završnoj večeri konvencije Demokratske partije u Denveru, koja je delegirala Baraka Obamu za svog kandidata na predsedničkim izborima protiv republikanca Džona Mekejna.
Poznato je kako se završio taj novembarski „duel neravnopravnih“, kojim su, prvi put u istoriji, jednom Afroamerikancu otvorene vratnice vašingtonske Bele kuće. Prošle nedelje, međutim, obeležen je kraj poluvekovnog prisustva Kenedijevih na čelu liberalne Amerike, što za novog predsednika predstavlja dodatnu teškoću – imajući u vidu uticaj, iskustvo i specifičnu političku težinu Edvarda Kenedija, kao njegovog promotera, mentora i saborca u Senatu.
Određeni teret kenedijevskog nasleđa Barak Obama počeo je da oseća još za života „patrijarha“ najpoznatije američke političke dinastije. A, taj pritisak dodatno se pojačao u proteklih nekoliko dana, otkako je sa Kapitol hila otišao u legendu senator koji je ceo svoj radni vek (47 godina) posvetio borbi za univerzalno zdravstveno osiguranje svih Amerikanaca – sa zaveštanjem novom predsedniku da tu viziju pretvori u stvarnost.
Ameriku je posle 18. januara zapljusnuo talas pojedinih vrlo značajnih promena koje je Obama inicirao u prvoj fazi svog mandata. Ali, na tom putu pojavile su se i neke uzbrdice koje su ga prvo usporile, a potom počele i da urušavaju njegov predsednički rejting. Čak i više nego što se to realno očekivalo kad je period početne postizborne euforije zamenilo Obamino „tvrdo prizemljenje“ u vidu suočavanja sa maksimalnim finansijsko-ekonomskim haosom i neizvesnošću oko paralelnog ratovanja u Iraku i Avganistanu koje je za sobom ostavila Bušova administracija.
U međuvremenu, pokazale su se osnovanim procene da će novi predsednik platiti ceh određenom neiskustvu u političkim obračunima i izazovima koji su ga sačekali na vašingtonskoj vetrometini. Za početak, ostao je bez nekolicine važnih saradnika na koje je i te kako računao u svom okruženju. To se, pre svega, odnosi na nekadašnjeg demokratskog lidera u Senatu Toma Dešla, predviđenog za izuzetno važno mesto ministra zdravlja (sve je bilo gotovo, kad se otkrilo da je budući ministar imao neke probleme sa neplaćanjem poreza), kao i na činjenicu da u Kongresu ni do danas, posle toliko vremena, još nisu verifikovana postavljenja skoro trećine njegovih izabranika u raznim ministarstvima i ostalim važnim segmentima administracije.
To je, međutim, bio samo deo Obaminih problema. Njegovu udarnu predizbornu parolu („Nedopustivo je da najbogatija zemlja na svetu nema obezbeđeno zdravstveno osiguranje za sve stanovništvo“) republikanska propaganda u poslednje vreme sve više koristi kao podsećanje na „prazna, neosnovana obećanja kojima je predsednik obmanuo Ameriku“.
Određena kritika na tu temu – naravno, argumentovana i sa prikladnijim rečnikom – krenula je letos i iz krugova koji su, inače, u januaru dočekali dobrodošlicom novog predsednika.
Njihova je zamerka da je Barak Obama pogrešio što je tek pre nekih mesec dana počeo da propagira rešavanje ključnog nacionalnog problema onako kako je to činio tokom predizborne kampanje. Konkretno: zamera mu se što nije ranije počeo da šparta Amerikom, da silazi „u bazu“ i obezbeđuje podršku za novi zakon o finansiranju opšteg zdravstvenog osiguranja – s kojim bi, kako se ukazuje, trebalo da se sad, bez daljeg odlaganja, odmah pojavi pred Kongresom.
U porukama koje se tim povodom šalju u Belu kuću, naglašava se da je to suština štafete novog demokratskog lidera Amerike, koju je Obama preuzeo odlaskom sa scene poslednjeg velikog Kenedija. Uz prateće upozorenje da ratovi u Avganistanu i Iraku jesu od ogromnog značaja – ali da će ozdravljenje američkog zdravstva odrediti na izborima 2012. dalju sudbinu sadašnjeg predsednika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
