Barak Obama se lepo izodmarao proteklih desetak dana (kako je rekao preksinoć u Luizijani, pre povratak u Belu kuću) i to će mu dobro doći u seriji spoljnopolitičkih angažovanja koja mu predstoje ove nedelje. Počevši od večeras (govor o Iraku), pa do petka, kad ga očekuje „večna vatra“ Bliskog istoka na kojoj su se pekli njegovi prethodnici poslednjih pedeset godina – sa prilično dobrim izgledima da oblikuje i njegov tekući predsednički mandat. A, ko zna, možda i onaj sledeći, posle izbora 2012, za koji on uopšte ne krije da ga veoma ima u planu.
U večerašnjoj poruci naciji, iz Ovalnog kabineta, Obama će u svojstvu šefa države i vrhovnog komandanta formalno potvrditi kraj američkih borbenih angažovanja u Iraku, koja je njegov prethodnik Buš počeo marta 2003. Učinjeno je to bilo sa isforsiranim obrazloženjem da je tadašnji irački vođa Sadam Husein saučestvovao, septembra 2001, u terorističkom napadu Al Kaide na Njujork i Vašington, kao i da je uz to, istovremeno, ugrožavao regionalnu i širu međunarodnu bezbednost gomilanjem oružja za masovno uništenje.
Sledeći Obamin mirotvorački iskorak uslediće u petak, 3. septembra, kad će se u Beloj kući reprizirati još jedan (ko zna koji po redu) samit izraelskih i palestinskih lidera. I pre početka, ovde se to smatra velikim plusom novog američkog predsednika, posle skoro dvogodišnjih preganjanja oko ispunjavanja preduslova za taj susret i eventualnog doprinosa još nekih regionalnih lidera tom, doskora, veoma neizvesnom sučeljavanju Netanjahua i Abasa.
Oba ta pomenuta događaja donose američkom predsedniku priliku da obeleži jednom nešto pozitivnijom notom svoje drugo političko leto u Beloj kući. Jer, i početak kraja iračke intervencije i novi početak još jedne misije bliskoistočnog smirivanja tražiće od Obame celonedeljno maksimalno angažovanje oko tih važnih pitanja međunarodne politike – a sve to u situaciji kad je predsedniku SAD dragocen svaki raspoloživi trenutak u razrešavanju čitavog niza pomalo već dramatičnih situacija na domaćem terenu. Konkretno: pre svega u nastojanjima, za početak, da se talas ekonomske recesije (po mišljenju eksperata, najozbiljniji posle Drugog svetskog rata) ne završi pogubno po Obaminu Demokratsku partiju i njenu postojeću većinu na predstojećim izborima, 2. novembra, za svih 435 kongresmena u Predstavničkom domu, za trećinu od 100 senatora i za guvernere 27 država (od ukupno 50), kojima kroz devet nedelja ističe mandat.
„Februara 2009, mesec dana posle inauguracije, predsednik Obama pripremio je plan odgovornog završetka rata u Iraku. To je bio putokaz kojim se išlo ovih godinu i po dana. Sad je izvršeno izvlačenje borbenog sastava, ali to ne znači da je nastupilo naše dezangažovanje u Iraku. Naprotiv. Misija naših preostalih trupa (oko 50.000 vojnika) sad je da pomognu Iračanima da pomognu sami sebi“, rekao je prošle nedelje potpredsednik Džozef Bajden na nacionalnoj konvenciji ratnih veterana, govoreći o izazovima posle 31. avgusta, najavljenog zvaničnog datuma okončanja oružane intervencije SAD na iračkom frontu.
Bajden, međutim, u tom istupanju nije odisao nekim većim optimizmom kad je govorio o predstojećem procesu uspostavljanja i stabilizovanja nove vlasti u Bagdadu. „Videlo se već da taj proces može da bude frustrirajući, sa usponima i padovima, ali verujemo da će Iračani uskoro formirati vladu nacionalnog jedinstva, čime će se stvoriti uslovi za završetak naše misije u Iraku“, rekao je na tu temu čovek broj dva američke administracije. Polemišući pri tom sa kritičarima iz redova republikanaca, čija je aktuelna teza da opasnost od iračkog rata „ni danas nije ništa manja nego što je to bila svih ovih godina, posle 2003“.
Vrlo je izvesno da će polemike i dileme te vrste ostati u opticaju i posle večerašnjeg, uveliko najavljivanog Obaminog obraćanja naciji iz Bele kuće. U međuvremenu, oko toga samo je jedno nesporno: intervencija u Iraku koštala je dosad Ameriku 4.416 poginulih, skoro 32.000 ranjenih i oko 700 milijardi dolara. Za dalje će se čuti i videti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
