Predsednik Sjedinjenih Država Barak Obama razgovarao je juče u Varšavi s novoizabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom, a odluku ukrajinskih birača da izaberu upravo njega označio je kao mudar izbor. Obama je kazao da je s budućim predsednikom Ukrajine razmotrio planove za smirivanje situacije u toj zemlji, što je i najavio da želi da čuje od Porošenka, čija je zvanična inauguracija zakazana za subotu.
Porošenka je u Varšavu pozvao predsednik Poljske Bronjislav Komorovski u želji da se iskoristi prilika proslave 25 godina pada komunizma u Poljskoj za susrete budućeg šefa ukrajinske države sa Obamom i predsednikom Francuske Fransoa Olandom, prenela je agencija Beta. Ukrajina očekuje ne samo solidarnost Evrope i SAD i ekonomsku pomoć, već i vojnu pomoć, prema čemu su njegovi sagovornici, od Komorovskog do Obame, rezervisani.
Evropski lideri i Obama usvojili su deklaraciju u kojoj su osudili aneksiju Krima kao narušavanje temelja političko-pravnog poretka u Evropi. Deklaraciju su prihvatili i Nemačka, Francuska, te devet država novijih članica NATO – od baltičkih zemalja do Hrvatske.
Obama je potvrdio da ni Poljaci ni Ukrajinci nikada više neće biti prepušteni sebi i da SAD nikada neće priznati aneksiju Krima. „Kako nas je podsetila agresija Rusije, slobodni narodi moraju da joj se suprotstave. Mi moramo da radimo na tome da Evropa bude slobodna i mirna. Moramo da stojimo uz one koji traže slobodu i mir. Zajedno smo sada i zauvek. Da branimo vašu teritoriju. Poljska nikada neće ostati sama. To nisu samo prazne reči“, poručio je Obama masi Poljaka koji su se okupili, zajedno sa šefovima država i vlada i delegacijama 50 zemalja, na centralnoj proslavi u Varšavi.
Obama je naglasio da to „niste sami“ važi i za baltičke republike, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu, zato što, kako je kazao, i ona mora da ima slobodu da izabere svoju sudbinu. „Prošli su dani imperija i sfera uticaja. Nećemo nikada prihvatiti aneksiju Krima. Ne prihvatamo narušavanje suvereniteta Ukrajine. Investirali smo suviše krvi da ujedinimo Evropu. Kako onda da prihvatimo mračne taktike iz 20. veka“, kazao je predsednik SAD.
Obama je dobar deo govora posvetio svojoj inicijativi jačanja američkog prisustva u Evropi na istočnim granicama NATO, za koju od Kongresa traži dodatnih milijardu dolara, što je za neke novije članice kao što je Poljska suviše malo i nekonkretno, dok neke druge, pre svega Češka, američke vojnike ne žele i strepe da bi to samo pojačalo tenzije, prenosi Beta.
Na početku obraćanja Obama je zahvalio električaru koji je u brodogradilištu u Gdanjsku davnih dana radničkog bunta preskočio ogradu i stao na čelo otpora Poljaka totalitarnom režimu, dobitniku Nobelove nagrade za mir, kasnije prvom slobodno izabranom predsedniku Poljske, Lehu Valensi.
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski uporedio je prve slobodne izbore u Poljskoj, posle kojih je formirana i prva nekomunistička vlada, sa kockom domina koja je pokrenula i sve ostale širom Srednje i Istočne Evrope. „Naš autoput do Nemačke nazvaćemo Autoput Slobode. Želeli bi da takvi autoputevi povezuju celu istočnu Evropu“, kazao je Komorovski.
U Briselu, prenosi Beta, ministri odbrane NATO juče su odlučili da u Poljskoj i drugim članicama na istoku Evrope pojačaju snage i kapacitete kao uzvratne mere Rusiji zbog ukrajinske krize, a s ciljem da se osnaži sposobnost NATO da se sučeli s budućim pretnjama i izazovima u regionu. Na zasedanju je dogovoreno da svi saveznici daju doprinos tom jačanju sposobnosti ili razmeštaju trupa i naoružanja.
Moskva je kritikovala ove odluke atlantskih saveznika, uz ocenu da to vodi novom „hladnom ratu“ i mogućoj trci u naoružavanju. Rusija je upozorila da se time krši osnivačka povelja Saveta NATO-Rusija iz 1977. kojom je Atlantski savez po okončanju „hladnog rata“ preuzeo obavezu da neće razmeštati veće borbene snage u srednjoj i istočnoj Evropi koje bi zapretile bezbednosti Rusije. Rusija se takođe obavezala da neće upućivati „preteće trupe“ i naoružanje na granice prema članicama NATO, a obe strane su se obavezale da neće smatrati jedni druge protivnikom ili neprijateljem.
Nacionalna garda bez municije
Lugansk – Nacionalna garda Ukrajine juče je saopštila da su njene snage napustile vojne položaje u gradu Lugansku na istoku zemlje, pošto su ostali bez municije u desetočasovnom sukobu s proruskim pobunjenicima. U saopštenju je navedeno da je u borbama tokom noći ubijeno šestoro pobunjenika, a da je povređeno troje ukrajinskih vojnika. Beta – AP
Putin: Politika SAD najagresivnija
Pariz – Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija nema nikakvu nameru da pripoji susednu Ukrajinu i da na jugoistoku te zemlje nema nijednog ruskog vojnika. U intervjuu francuskoj televiziji TF1 i radiju Evropa 1, čiji su izvodi juče objavljeni, Putin je kategorički odgovorio na pitanje ruskog pripajanja Ukrajine. „Ne, nismo to nikad radili i nećemo. Ukrajinske vlasti treba da organizuju dijalog s narodom, a to se ne radi pomoću tenkova i aviona, već putem pregovora“, rekao je Putin uoči današnje posete Francuskoj.
Putin stiže na obeležavanje 70 godina od iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. Na ceremoniji će biti i američki predsednik Barak Obama, koji je odbio direktan susret s Putinom. „To je njegov (Obamin) izbor, ja sam spreman na dijalog“, rekao je ruski predsednik i dodao da „nije tajna da je američka politika najagresivnija i najoštrija“. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
