Obama traži promenu zakona o ispitivanju zatvorenika

Obama je većpobudio polemiku time što je podržao inicijative da se neprijateljski borci u Avganistanu i dalje drže u pritvoru bez suđenja i da se ograničavaju prava zatvorenika da dovode u pitanje dokaze koji se koriste protiv njih na suđenju. Prema odredbi Mičigen – Džekson iz 1986, ukoliko optuženik ima advokata ili je zatražio da mu se dodeli, policija ne sme da ga ispituje bez njegovog prisustva.

Nijedno takvo ispitivanje ne može se upotrebiti na sudu čak i ako osumnjičeni pristane da se odrekne svog prava na advokata jer bi u tom slučaju takvu odluku doneo bez pravnog saveta, saopštio je Vrhovni sud. Međutim, u konkretnom slučaju u kojem se zahteva promena zakona, američko ministarstvo pravde tvrdi da je postojeća odredba nepotrebna i zastarela. Šesti amandman američkog ustava štiti pravo osumnjičenih da ih „zastupa savet“, ali Obamin režim tvrdi da to samo podrazumeva „zaštitu protivničkog procesa“ u sudu.

Vlada je saopštila da osumnjičeni imaju pravo na ćutanje i da zvaničnici moraju da poštuju tu odluku, ali i da nema razloga da se optuženiku koji želi da govori bez prisustva advokata ne omogući da odgovara na pitanja zvaničnika. Kritičari navode da je odluka iz 1986. važna za zaštitu ugroženih optuženika, kao što su mentalno nesposobni, siromašni ili maloletnici koji bi lako mogli pasti pod uticaj policije.

„Vaše pravo na pomoćsaveta može biti ugroženo ukoliko neko s druge strane koji je mnogo više sofisticiran od vas razgovara s vama i traži od vas informacije“, rekla je Sidni Rosdejčer, advokat iz Njujorka koja savetuje Centar za pravdu Brenan na njujorškom univerzitetu. Stifen Brajt, advokat koji radi sa siromašnim optuženicima u Južnom centru za ljudska prava u Atlanti, rekao je da je stav administracije „bez sumnje razočaravajući“. Devetnaest drugih sudija i tužilaca, uključujući Larija Tompsona, bivšeg zamenika generalnog tužioca, i Vilijama Sešnsa, nekadašnjeg direktora KGB, zahtevali su od Vrhovnog suda da ne menja odredbu iz 1986.