Obama u misiji „spasavanja“ sveta

U središtu ove i te kako zgusnute međunarodne političke nedelje jeste i pitanje pokretanja mirovnog procesa za Bliski istok, a nedelju dana kasnije očekuju se i prvi američki direktni razgovori sa Iranom od vremena islamske revolucije 1979. Analitička javnost je uverena da će Obama tokom svog prvog „hadžiluka“ u Njujork biti predmet ispitivanja svojih stranih kolega, ali i domaće javnosti koji će želeti da vide da li je on dobar u postizanja rezultata isto onoliko koliko je vešt u retorici. „Predsednik mora da preobrati svoju široku popularnost u velikom delu svetu u efektivnost većeg dela sveta“, smatra Džon Alterman, iz Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona. „Vođstvo nije samo da kažete ljudima šta vi želite, već da im pokažete rezultate“, kaže.

Pojedine zapadne diplomate veruju da će biti vrlo značajna harizma američkog lidera u pokušaju da se ožive bliskoistočni pregovori između Izraelaca i Palestinaca, pitanje koje se posmatra kao stub spoljne politike Bele kuće. Sastanak između Obame i izraelskih i palestinskih lidera planiran je za sredu tokom godišnjeg otvaranja zasedanja Generalne skupštine UN. Iz Njujorka se može čuti da će najverovatnije biti postavljen dvogodišnji rok za uspostavljanje palestinske države. Obamin predstavnik za Bliski istok Džordž Mičel vratio se tokom vikenda praznih ruku nakon nedeljnih razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i palestinskim liderom Mahmudom Abasom. „Oni imaju običaj da kažu da je najmračniji period upravo pred zoru. Mi smo sada u tom najmračnijem satu“, kaže Martin Indik, direktor odseka za spoljnu politiku na Bruking institutu, inače bivši američki ambasador u Izraelu. Glavni kamen spoticanja jeste predloženo zamrzavanje izgradnje izraelskih naselja na Zapadnoj obali, ali i recipročni koraci arapskih država kao što su trgovinski pregovori i turističke vize za Izraelce. Mičel je pokušao da izvrši pritisak da se uvede jednogodišnji moratorijum na sva izraelska naselja na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, ali izraelska strana nudi opciju koja predviđa samo da se uspori izgradnja. Stoga se sve nade polažu na Obamu i njegovu sposobnost da spase situaciju tokom odvojenih sastanaka sa dvojicom bliskoistočnih lidera. „Predsednik Obama i ja smo veoma strpljivi i posvećeni cilju“, izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton. „Znamo da to nije lak put.“ Ona se prisetila frustriranih pokušaja da se postigne mirovni dogovor 2000. u vreme kada je njen suprug Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD, vodio neuspele pregovore sa pokojnim palestinskim liderom Jaserom Arafatom. „Lično, sećam se jednog sunčanog poslepodneva na južnoj livadi Bele kuće kada su se Jicak Rabin i Jaser Arafat rukovali. Potom je usledilo užasno razočarenje u Kemp Dejvidu i neuspeli pokušaj da se konačno iskuje mirovni sporazum.

Visoke izraelske diplomate nedavno su upozoreni da Obama gubi strpljenje i da je počeo da dovodi u pitanje celokupne odnose Amerike i Izraela. Američki zvaničnici već su obustavili do juče uobičajene konsultacije sa kancelarijom izraelskog premijera i ministra odbrane povodom strateških pitanja na Bliskom istoku.

Bliski istok je samo jedno od globalnih pitanja koje zahteva veliku Obaminu pažnju ove nedelje. Američki lider sutra će se obratiti svetskim moćnicima okupljenim kod generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, a biće i domaćin ručka za lidere podsaharske Afrike. Potom u četvrtak, Obama će imati čast da kao prvi predsednik SAD predsedava sednici Saveta bezbednosti UN.

Medvedev zahvalan

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da želi da komunicira sa američkim predsednikom Barakom Obamom, kome je, kako je naveo, zahvalan jer pokušava da reši mnoge probleme, što je veoma važno. „Američki predsednik ima još jednu dobru osobinu, on sluša vaše argumente i formuliše svoju poziciju, koja se ne mora nužno podudarati sa ruskom pozicijom. To je pokazatelj promišljene politike i pristupa o tome šta je korisno, a šta ne za SAD. U tom smislu sasvim je dobro sarađivati sa njim“, rekao je Medvedev.