Kad god bez zakona budem mogao da preduzmem korake koji je povećati mogućnosti američkih porodica, učiniću to – rekao je američki predsednik Barak Obama u svom tradicionalnom govoru o stanju nacije.
On je pozvao prisutne kongresmene, koje tako namerava da zaobiđe, i senatore: „Dajte da ovu godinu učinimo godinom akcije“ kako bi se u trenutku kad previše mladih ljudi u radnom dobu američki san smatra za prazno obećanje „eliminisala alarmantna situacija u socijalnoj mobilnosti i obnovio san o ekonomskim mogućnostima za sve“.
Time je, u trenutku kad njegovu politiku podržava samo 42 odsto Amerikanaca, popularnim temama – socijalna nejednakost i nezaposlenost – započeo predizbornu kampanju za izbore koji će se za sva mesta u Predstavničkom domu i trećinu mesta u Senatu održati 4. novembra. Ovi se izbori na pola mandata smatraju tradicionalno rizičnim za partiju predsednika koji stoluje u Beloj kući, a pogotovo aktuelnog koji je u protekloj godini doživeo bar tri planetarna debakla: otkrića Edvarda Snoudena o američkom prisluškivanju globalnih razmera, umalo bankrot američkog budžeta i umalo propast zdravstvene reforme, Obaminog životnog dela.
Američki zakon daje predsedniku pravo da projekte od izuzetne važnosti, u izuzetnim slučajevima, donosi i bez saglasnosti Predstavničkog doma, u kome sada dominiraju republikanci. Kabinet američkog predsednika već je objavio da će na taj način biti presečene višemesečne svađe oko minimalne plate i ona predsedničkim dekretom biti podignuta sa sadašnjih 7,25 dolara na sat bruto na 10,10 dolara, za firme koje nameravaju da posluju sa državom.
Iako stopa nezaposlenosti nije trenutno alarmantno visoka – 6,7 odsto – administracija predsednika već je zaposlena sklapanjem sporazuma sa šefovima najvećih firmi, kojima će se one obavezati da pri zapošljavanju ne diskriminišu nego posebnu pažnju posvete onima koji posao traže duže od šest meseci. Takve sporazume administracija je već potpisala sa telekomunikacionim džinom AT&T, proizvođačem oružja Lokid Martin, Procter&Gamble, a na potpisivanje se spremaju i Bank of America, Dow Chemikal i Siemens.
Mediji van Amerike posebno su podvukli, isticanje odlučnosti da se donese Trade Promotion Authority, akt kojim bi Kongresu bilo dozvoljeno da ugovore o trgovini sa drugim zemljama usvaja ili odbija samo u celini, što bi, veruje se, ubrzalo sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD i Evropske unije, kao i između SAD i 11 azijskih zemalja.
Zbog protivljenja republikanaca, Barak Obama prošle godine, prve godine svog drugog mandata, nije uspeo da sprovede još nekoliko važnih reformi, kao što su jača kontrola prometa oružja i reforma poreskog sistema, ali i izmene imigracionih zakona. Obama je ove reforme najavio za ovu godinu, kao i već staro obećanje o više investicija u infrastrukturu. Analitičari smatraju da su izgledi da imigracioni zakoni ove godine u Americi budu izmenjeni značajno povećani promenom stava republikanaca.
Protiv novih sankcija Iranu
Obama je dobio opšti aplauz najavom povlačenja iz Avganistana: „Zajedno sa našim saveznicima završićemo do kraja godine našu misiju tamo i najduži američki rat biće najzad završen“. On je pozvao Kongres da da „šansu diplomatiji“ u njegovim naporima da sa Iranom pregovara o nuklearnom naoružanju i zapretio vetom na svaki zakon koji bi sadržavao nove sankcije toj zemlji, a što bi potkopavalo njegove napore. „Ako su Džon F. Kenedi i Ronald Regan nekad mogli da pregovaraju sa Sovjetskim Savezom i sigurno jača i sigurnija Amerika može da pregovara sa manje moćnim protivnikom danas“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
