Obama zadivio Evropljane

Kandidat američkih demokrata za predsednika SAD Barak Obama doputovao je juče u kratku posetu Parizu gde se sastao s francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Poseta Francuskoj usledila je nakon Berlina gde je Obama održao spektakularni govor pred više od 200.000 građana Berlina. Iako je Sarkozi u Americi poznat kao najbliži saveznik aktuelnog predsednika Džordža Buša, zahvaljujući čemu i nosi nadimak „Sarko Amerikanac“, on je takođe signalizirao potpunu otvorenost prema Obami.
„Obama? On je moj pajtos“, preneo je juče francuski Figaro izjavu Sarkozija. „Za razliku od mojih diplomatskih saveznika, nikada nisam verovao u šanse Hilari Klinton. Uvek sam govorio da će Obama biti nominovan“. Jedan od prioriteta Obame možda neće biti dočekan u Parizu s toliko kontroverzi kao što je bio slučaj u Berlinu: poziv SAD saveznicima NATO da pošalju dodatne trupe u Avganistan, ukazuju politički komentatori.
Čak i dok je Obama vešto u svom govoru u Berlinu pokušao da kaže masi „mi moramo“ da se još više angažujemo u borbi protiv talibana, nemačka kancelarka Angela Merkel, stavila je „kočnicu“ na raspoređivanje dodatnih trupa. Sarkozi je, međutim, zauzeo mnogo kooperativniji pristup Avganistanu i pristao na slanje dodatnih francuskih vojnika koji bi obučavali avganistansku vojsku i snage bezbednosti. Posle Pariza Obama putuje u London, gde je predviđen susret s premijerom Gordonom Braunom, njegovim prethodnikom Tonijem Blerom i liderom Konzervativne partije Dejvidom Kamerunom. Mladi demokratski kandidat planira samostalnu konferenciju za novinare ispred Dauning strita, što je do sada bio redak slučaj.
U međuvremenu, berlinski mediji i juče su veliku pažnju posvetili poseti Obame a njegov govor ocenili su istorijskim događajem. „Princ Amerike zagrlio je Berlin“, pisalo je na naslovnoj strani jučerašnjeg izdanja tabloida B-Z, s velikom fotografijom Obame. „Proslavio se kao pop zvezda“, pisalo je u najprodavanijem časopisu Bild.
Odgovor mnogih Evropljana povodom potencijalnog predsedničkog mandata Obame je zadovoljavajući, emotivan, pun razumevanja, ispunjen osećajem nade. Istovremeno Obama pokušava da predstavi zemlju kao mnogo fleksibilniju a manje ideološku, tvrde analitičari. Međutim, kako navode, evropske vlade i političari nisu sigurni u to. U četvrtak uveče u blistavom Berlinu, Obama je poetskim tonom govorio o američkim i evropskim idealima i zajedničkoj istoriji. Evropljani se dive Obaminim političkim veštinama i pozdravljaju njegovu spremnost da ispoštuje i drugačija gledišta. Za mnoge, on podstiče perspektivu jasne distance od politike Bušove administracije, naročito tokom prvog mandata, kada su SAD ignorisale Ženevske konvencije u zatvoru Gvantanamo, odbacile protokol iz Kjota o globalnom zagrevanju i invaziji u Iraku, počeo rat kojem su se mnogi evropski saveznici protivili.
Ali, Obama je neodređen povodom važnih pitanja trgovine, odbrane i spoljne politike koja trenutno deli Vašington od Evrope i verovatno će taj trend biti nastavljen i ukoliko on bude izabran za predsednika, tvrde politički komentatori. Eberhard Sandšnajder, iz nemačkog saveta za inostrane odnose kaže: „Obama tokom govora u Berlinu nije stavio sve karte na sto. Pokušao je da iskoristi sav simbolizam Berlina i ukaže na to da će kao predsednik SAD pružiti ruke Evropi“, ističe Sandšnajder.