„Obamin rat“ raketama i propagandom

Prema prvim ovdašnjim reagovanjima, većinski deo američke javnosti uglavnom je pod utiskom da je predsednik „eskivirao“ to obećanje jer je od juče dominantna medijska ocena da su SAD (pod njegovom komandom i ničim direktno izazvane) prilično neočekivano uletele u još jedan međunarodni rat, i to na frontu koji je za njih, iz sijaset poznatih razloga, prilično delikatan – po treći put uzastopce protiv jedne muslimanske zemlje.

„Ovo je ishod koji nismo tražili ni mi, niti iko od naših partnera. Ali, mi ne možemo sedeti skrštenih ruku kad neki tiranin kaže svom narodu da prema njemu neće imati milosti. Naš saveznički konsenzus je jak, naša odlučnost nesumnjiva. Narod Libije mora da bude zaštićen i u odsustvu traženog hitnog obustavljanja nasilja nad libijskim civilima naša koalicija spremna je da dejstvuje. I to da dejstvuje urgentno i odlučno“, rekao je Obama u subotnjoj poruci naciji i ostalom svetu iz Brazila – sa starta višednevne posete Južnoj Americi, za koju se u pratećim saopštenjima primetno naglašava (što je takođe svojevrsna poruka) da će se, bez obzira na libijsku krizu, nastaviti prema predviđenom petodnevnom programu.

Obamina ratna deklaracija propraćena je u subotu političkim uveravanjima Hilari Klinton sa unisonog zapadnog savezničkog dogovora u Parizu i vojnooperativnim razjašnjavanjima generala iz Pentagona o zajedničkoj akciji u kojoj su zasad angažovane pomorske i vazduhoplovne snage Francuske, Britanije, SAD, Italije i Holandije. Poseban publicitet dobila je ovde najava iz Pentagona da se u operaciju „Odisejeva zora“ već uključuju i ratni avioni Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što se u zvaničnim i ostalim reagovanjima apsolutno izvlači u prvi plan kao „poseban politički i diplomatski domašaj, koji će otkloniti sumnje islamskog sveta u još jednu zaveru protiv muslimana“ (Njujork tajms).

Bilo kako bilo, Obama je u subotu decidirano naglasio ono što je za ovdašnju publiku apsolutno najvažnije, a to je da se na ratištu u Libiji ne planira angažovanje američke kopnene vojske, već samo vazduhoplovstva i mornarice. Tu njegovu poruku odmah su elaborirali i dalje distribuirali nadležni u Pentagonu – pored podmornica SAD i Britanije opremljenih krstarećim raketama iz Mediterana dejstvuje flotila od 25 brodova ove dve zemlje, kao i Francuske, Italije i Kanade, s ciljem da se spreči odmazda Gadafijevih snaga nad domaćim stanovništvom uz istovremeno uspostavljanje „zone zabranjenog leta“ nad Libijom. Kako je objašnjeno, primarni zadatak u toj operaciji trenutno je nastojanje da se „onesposobe libijski radari i centri protivraketne odbrane oko glavnog grada Tripolija i duž mediteranske obale“. U Pentagonu je, osim toga, diskretno potvrđena i informacija da koalicionim snagama u Sredozemnom moru komanduje američki admiral Semjuel Džej Loklir s bojnog broda „Maunt Vitni“.

Pored vazdušne intervencije, inače, iz Vašingtona se iz svih raspoloživih oruđa pojačava propagandna ofanziva protiv Gadafija i njegovog vojnog establišmenta. Od libijskog predsednika traži se bespogovorno povlačenje s vlasti sa obrazloženjem da je „potpuno izgubio legitimitet“, dok se njegovim generalima predočava da će i oni, kao i njihov šef, preći u nadležnost Međunarodnog suda pravde „ukoliko odmah ne obustave otpor sprovođenju Rezolucije 1973 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“.