Nećemo oklevati da se i dalje angažujemo u Libiji, ali teret te akcije neće poneti samo Amerikanci. Umesto toga, naš posao biće i da mobilišemo međunarodnu zajednicu na kolektivnu akciju. Jer, nasuprot nekim mišljenjima, američko liderstvo ne svodi se u ovom slučaju samo na jednostranu akciju i preuzimanje sveg tereta. Pravim našim liderstvom stvaraju se uslovi i koalicije da se u to uključe i ostali. Da se sarađuje sa saveznicima i partnerima, kako bi i oni poneli svoj deo tereta i platili svoj deo troškova. I da se time uverimo da svi podržavaju principe pravde i dostojanstva.
To je vrsta liderstva koje sad pokazujemo u Libiji, kao deo koalicije i sa svim rizicima vojne akcije – rekao je preksinoć američki predsednik sa govornice Nacionalnog univerziteta za odbranu. Bilo je to u polučasovnoj poruci naciji, koja je u prvim ovdašnjim reagovanjima okvalifikovana kao najava nove „Obamine doktrine“, na koju se može nadalje računati u Libiji, a po potrebi i još ponegde u svetu.
U par navrata, obrazlažući tu svoju doktrinu, Obama je i direktno pozivao Gadafijeve pristalice u Libiji da se odreknu svog lidera, predočavajući im skori i neizbežni kraj njegove vladavine.
– SAD u intervenciji sa našim saveznicima iz NATO koalicije i uz učešće arapskih zemalja ostavljaju Gadafija bez naoružanja. Pored toga, u američkim bankama zamrznuto je preko 33 milijardi dolara opljačkanog diktatorovog novca, koji će biti vraćen libijskom narodu. Nastavićemo i dalje da pomažemo opoziciju, u vojnoj akciji koju će predvoditi NATO. Pomagaćemo i u svemu ostalom, kako bi se ubrzao Gadafijev odlazak sa vlasti. To neće moći da se obavi preko noći, ali onima oko Gadafija i svakom Libijcu mora da bude jasno da taj dan nije daleko i da istorija nije na njegovoj strani – rekao je Obama, naglašavajući da je intervencijom u proteklih desetak dana „sprečena humanitarna katastrofa u vidu masakra više stotina hiljada ljudi u Bengaziju i ostalih protivnika režima širom zemlje“.
Od početka libijske krize Bela kuća i Stejt department javno su i odlučno tražili Gadafijev odlazak sa vlasti, ali tako decidiranu formulaciju SAD i grupa zapadnih zemalja nisu mogle da uguraju u Rezoluciju Saveta bezbednosti 1973. kojom je verifikovana vojna intervencija u Libiji. Dokument UN predvideo je jedino „upotrebu svih potrebnih mera“ u uspostavljanju zone zabranjenog leta i zaštiti civilnog stanovništva, što je učinilo da američki predsednik preksinoć potvrdi naciji, bez obzira na dalji razvoj događaja, da se američke oružane snage neće i neposredno angažovati u operaciji promena režima u Libiji, na način koji je to njegov prethodnik Buš učinio u Iraku, 2003.
– Mi smo išli tim putem, uz velike žrtve. Ali, za promenu režima u Iraku trebalo je da prođe osam godina, sa hiljadama izgubljenih američkih i iračkih života i potrošenih skoro hiljadu milijardi dolara. To je nešto što ne možemo da dozvolimo da se ponovi u Libiji. SAD ne mogu da diktiraju tempo i širinu promena u Libiji. To mogu da urade samo ljudi iz tog regiona. Ali, mi možemo da napravimo razliku. Verujem da neće biti povratka na staro i mi moramo da budemo uz one koji veruju u principe koji su i nas vodili kroz mnoge nepogode – rekao je Obama, uveravajući državni i vojni establišment u auditorijumu (i desetine miliona gledalaca direktnog TV prenosa na svim nacionalnim kanalima) da, u protivnom, „Gadafi, kao što je već pokazao u prošlosti i kao što je sad javno najavio, ne bi imao milosti prema svom narodu“.
Posle izbijanja libijske krize, američka javnost videla je po prvi put, u ponedeljak uveče, svog predsednika i vrhovnog komandanta u ovako snažnom i odlučnom izdanju. Govornica koju je izabrao i rečnik koji je koristio tumače se, u prvim ovdašnjim reagovanjima, dobrim delom i kao jedino moguća, „iznuđena strategija“ u situaciji kad su SAD prilično neočekivano uletele i u treći istovremeni rat sa jednom islamskom zemljom.
– Mi ne možemo da idemo u akciju protiv svakog režima koji teroriše svoj narod, ali to ne može da bude argument da se nikad ne dejstvuje u korist pravde. Biće situacija kad naša bezbednost nije neposredno ugrožena, ali jesu ugroženi naši interesi i naše vrednosti. Svuda u svetu ljudi koji teže slobodi imaće u nama prijatelja – rekao je Obama.
Đulijani: Ili je rat ili nije
Lideri opozicije su preksinoć, odmah posle završetka govora, osuli paljbu na Obamu iz svih kalibara. Jedan od prvih i najglasnijih u toj ofanzivi bio je bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, inače jedan najmanje pola tuceta sadašnjih kandidata za predstavnika republikanaca na predsedničkim izborima novembra 2012.
– Obama nam objašnjava da je naš cilj da zaštitimo libijski narod od Gadafija, ali da nismo tamo da menjamo libijski režim. To je kontradiktorno. Mi smo ušli ili nismo ušli u taj rat. Nema tu ništa između. Ako je predsednik konzistentan, kad smo u Libiji – moramo sad da intervenišemo i u Siriji. Asad je gori od Gadafija! A, da ne pominjemo Iran i Ahmadinežada – rekao je Đulijani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
