Od kada je administracija predsednika SAD Baraka Obame odlučila da se sa svojim neprijateljima obračunava u okviru „rata protiv terora“ pomoću bespilotnih letelica, pojedinci čija su se imena našla na spisku za likvidaciju glavna su tema na sastancima o borbi protiv terorizma, koji se jednom nedeljno održava u sobi za vanredne situacije u Beloj kući. O konačnoj verziji liste imena odlučuje Barak Obama lično, a Vašingtonu u svemu tome pomaže britanska vlada, piše Gardijan.
Kako navodi britanski list, u medijima je počelo da se govori o „spisku za likvidaciju“ ili „matriksu“, ali je reč zapravo o sofisticiranoj „mreži podataka“ koja se dopunjuje već više od dve godine. Ona sadrži biografije pojedinaca za koje se veruje da predstavljaju pretnju po interese SAD, kao i njihove poznate ili moguće lokacije i niz opcija za njihovu likvidaciju ili hapšenje i ispitivanje. Ta mreža podataka s jedne strane briše, a s druge širi granice koje postavljaju zakoni o ljudskim pravima i zakoni ratovanja kada je reč o otmicama ili ciljanim ubistvima. Postoje navodi da su imena ljudi stavljana na spisak s malo ili bez dokaza i da će spisak postojati još dugi niz godina.
Mrežu su osmislili zvaničnici američkog Centra za borbu protiv terorizma, a ona obuhvata postojeće spiskove za likvidaciju CIA i specijalnih vojnih snaga SAD. Osim toga, mreža nudi neka nova pravila i ograničenja. Neki pojedinci čija su imena u „matriksu“ i koji se nalaze u Somaliji ili Jemenu, i dalje će biti meta bespilotnih letelica kada im se uđe u trag. Ostale mogu da prate i ubiju specijalne snage. Izvesni broj njih će završiti na takozvanim „crnim lokacijama“ koje još postoje u istočnoj Africi pod rukovodstvom SAD ili u zatvorima američkih saveznika na Bliskom istoku ili u centralnoj Aziji.
Kako su se taktike SAD za borbu protiv terorizma širile, britanske vlasti su sarađivale, ali su tražile garancije da „nova pravila igre“ služe njihovim interesima kada je reč o borbi protiv terorista. Pol Pilar, koji je bio službenik u CIA 28 godina, rekao je za Gardijan da Britanci koriste svaku priliku da problematične slučajeve, kao na primer one koji su „skloni nasilju ili antizapadnom džihadu“, prebace na SAD.
Upravo to objašnjava nekoliko slučajeva u kojima su se imena muslimana s britanskim državljanstvom našla na američkom „spisku za likvidaciju“. Osim toga, navodi Gardijan, prema britanskom zakonu, građanima koji imaju dvojno državljanstvo može da se oduzme britanski pasoš, ukoliko se to proceni kao poželjno za javno dobro, što je britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej više puta učinila otkako je pre tri godine stupila na funkciju. Vlada obično sačeka da pojedinac s dvojnim državljanstvom napusti zemlju pre nego što mu oduzme britansko državljanstvo. Pojedinac ima pravo da se žali, ali žalbe se podnose Specijalnoj žalbenoj imigracionoj komisiji (SIAC), gde vlada može da pruži dokaze u koje strana koja se žali nema uvid i koje ne može da ospori. Mej je do sada 17 građana lišila britanskog državljanstva, a u većini slučajeva je inicijativu sprovela na preporuku službe bezbednosti MI5.
„Tajna velika porota“
Oni koji iz političkih razloga ne mogu da budu tajno stavljeni iza rešetaka ili likvidirani biće predmet istrage tajne velike porote, nakon čega će u pojedinim slučajevima biti izvršena zvanična hapšenja ili izručenja drugoj državi. Oni će biti uhapšeni i ispitivani, njihova prava im neće biti pročitana, a onda će biti transportovani u SAD, gde će biti izvedeni pred sud na kojem će ih braniti advokat koji im dodeli država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
