Evropa je 2009. uletela u minus budući da su se budžeti zemalja Starog kontinenta našli na jakom udaru svetske ekonomske recesije. Globalna ekonomska kriza bila je dobar test za EU i njeno jedinstveno tržište, dovevši ga do ivice propasti u prvoj polovini godine, dok su nacionalne vlade pod rukovodstvom Britanije, ulagale napore da obezbede spasilačke pakete za banke u krizi.
Najgori deo krize prošao je do novembra, ali na račun toga što su vlade država EU zapale u ogromne dugove. Međutim, zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Španija određen je rok do 2013. da zauzdaju javna dugovanja. Ipak, ne očekuje se da Britanija, koja sada slovi za jednu od najzaduženijih zemalja u Evropi, pre 2015. započne popravku štete načinjene tokom krize, što znači da će sledećoj vladi u nasleđe ostaviti nimalo lak zadatak.
Oreol Baraka Obame bledeo je tokom 2009. dok se novi predsednik SAD borio da ispuni velika evropska očekivanja. Nakon inauguracije, dobro je započeo svoju „misiju“ obećavši da će do kraja sledeće godine povući snage SAD iz Iraka i ukinuti zatvorski centar Gvantanamo. Tokom turneje po Starom kontinentu u aprilu povodom 60. godišnjice od osnivanja NATO još je nailazio na odobravanje i tople osmehe Evropljana. Međutim, u proteklih nekoliko meseci razočarenje u Obamu sve je intenzivnije, pogotovo kada je reč o ratu u Avganistanu i njegovom neuspehu da se usaglasi sa evropskom politikom u borbi protiv klimatskih promena. Dodela Nobelove nagrade za mir predsedniku SAD u Evropi je prihvaćena s nevericom, te se stiče utisak da je „obamomanija“ okončana.
Nakon što su Irci na referendumu u oktobru preinačili prethodnu odluku i dali „zeleno svetlo“ za stupanje Lisabonskog ugovora na snagu, EU je konačno dobila novi ustav. Iako je češki predsednik Vaclav Klaus nekoliko nedelja odugovlačio sa potpisivanjem dokumenta, evropski lideri su u novembru bili spremni da izaberu predsednika i šefa diplomatije EU, nove pozicije predviđene Lisabonskim ugovorom. Herman van Rompuj, belgijski premijer, izabran je za prvog predsednika Unije, uprkos prethodnim očekivanjima da će za ovu funkciju biti izabran Toni Bler, koga je kandidovao francuski predsednik Nikola Sarkozi 2007, a onda mu u oktobru ove godine okrenuo leđa. Prema rečima jednog dela kritičara, „vladavina slabih političara“ potvrđena je i imenovanjem baronice Ketrin Ešton za ministra spoljnih poslova EU.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi likovao je nakon imenovanja Mišela Barnijea, bivšeg šefa francuske diplomatije i njegovog lojaliste, za komesara EU za unutrašnje tržište, zaduženog za finansijsku službu i usluge, te je Britance nazvao „velikim gubitnicima“ kada je reč o izboru političara za visoke funkcije Unije. Nemačka kancelarka Angela Merkel zadržala je ulogu dominantnog posrednika u EU. Njena pozicija je ojačana nakon izbora u septembru.
I dok Merkelova učvršćuje svoju moć, stiče se utisak da Sarkozi „posrće“. Francuski predsednik, koji je i dalje nepopularan, ali neosporavan lider, bio je na udaru kritika nakon što je njegov sin Žan Sarkozi pokušao da preuzme kormilo nad telom koje vodi La defense, najveći poslovni okrug u Evropi.
Silvio Berluskoni, italijanski premijer, treba da se podvrgne plastičnoj hirurgiji budući da je nedavno dobio batine. Takođe, moraće da povrati poljuljani ugled nakon višemesečnih „šokantnih“ novinskih naslova o njegovom razvodu, vezi sa tinejdžerkom i prostitutkom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
