Obamu tuže Hagu zbog Libije

Podrška im je, naime, stigla i iz Kongresa na Kapitol hilu: prvo u vidu zvanične tužbe ovdašnjem Okružnom sudu zbog Obaminog „kršenja ustavnih ovlašćenja“ u dugogodišnjem ratu protiv avganistanskih talibana (započeo ga još bivši predsednik Buš, u jesen 2001) da bi to sad bilo kompletirano aneksom prijave (na istu adresu i protiv istog tuženika) – sa dodatnom optužbom da Barak Obama nije ispunio zakonsku obavezu traženja saglasnosti od Kongresa, rok 90 dana, za tekući oružani obračun sa libijskim liderom Gadafijem.

Informacija o tim tužbama desetak kongresmena iz obeju partija stigla je do javnosti prošle nedelje, ali je do gužve došlo tek posle vikenda, kad je glavni inicijator te akcije, ugledni demokrata iz Klivlenda Denis Kučinić (sin doseljenika iz Hrvatske, veoma brojnih u državi Ohajo) potvrdio da je istovetnu prijavu protiv svog partijskog i državnog predsednika takođe poslao generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i tužiocu Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu Luisu Loreno-Okampu.

U nastojanju da se amortizuje taj „jedan-dva“ udarac – a sve to praćeno upozoravajućim signalima koje mu šalje narogušena javnost – predsednik Obama najavio je juče vatrogasnu meru u vidu povlačenja iz Avganistana, tokom letnjih meseci, jedne brigade od 5.000 vojnika, s tim što bi im se do kraja godine na tom izlaznom putu pridružilo još njih 5.000. Rekao je, takođe, će to biti samo prethodnica za 2012. godinu, kad će se sa tog terena izvući još 20.000 pripadnika oružanih snaga, angažovanih u protivtalibanskom ratu još od 2001, naredbom tadašnjeg vrhovnog komandanta Džordža Buša.

Posle konsultacija sa šefovima Pentagona i Stejt departmenta Robertom Gejtsom i Hilari Klinton, predsednik je preksinoć o toj odluci obavestio naciju u specijalnoj poruci, prenošenoj iz njegovog Ovalnog kabineta na svim RTV i informativnim kablovskim mrežama. „Ne odustajemo od planirane tranzicije kojom će se Avganistancima do kraja godine prepustiti znatno veći deo bezbednosnih poslova“, rekao je Obama tim povodom na jednoj donatorskoj večeri u Vašingtonu kojom je obeležen početak svojevrsnog ubiranja milionskog prihoda namenjenog kampanji za obnovu predsedničkog mandata.

Sve u svemu, najava iz Bele kuće o planiranom smanjivanju vojnog sastava u Avganistanu za 30 odsto izazvala je povoljno reagovanje javnosti, u poslednje vreme inače dodatno zabrinute zbog američkog angažovanja „iz drugog plana“ u tekućoj intervenciji NATO protiv Gadafija. U tim odjecima, inače, dominira očekivanje da će ta operacija, za razliku od Avganistana i Iraka, ipak biti na mnogo kraću stazu – mada se tim povodom već čuju i upozorenja da je sa izvedbom te „hirurške intervencije“ u Libiji već prevaziđen rok od 78 dana, koliko je svojevremeno trajalo natovsko dovođenje u red Miloševića zbog Kosova.

O tome, međutim, potom. Od onoga što je sad izvesno, to je činjenica da je u Avganistanu danas službeno raspoređeno oko 100.000 Amerikanaca u vojnim uniformama i plan je sadašnjeg predsednika SAD (a, verovatno, i budućeg, kako stvari zasad stoje) da taj broj, pre sledećih izbora novembra 2012, bude smanjen za jednu trećinu. Što će reći, od prilike za isto onoliko za koliko ih je on povećao od kako je januara 2009. ušao u Belu kuću. Šta, međutim, posle toga? Kako se potpuno osloboditi te avganistanske more koja najmoćniju silu sveta pritiska već celu deceniju.

„Američko investiranje u Avganistan predstavljalo je grešku, od samog početka. Razume se, bilo je potrebno i apsolutno opravdano krenuti za bin Ladenom i ubiti njega i sve pripadnike Al Kaide. Taj posao je sad najvećma obavljen. Ali, ono što je preostalo – iskorenjivanje talibana i izgradnja demokratske avganistanske države – to je van domašaja SAD. Potrebno je da se naše trupe vrate kući. Avganistan je irelevantno mesto da bismo se tamo zakopali. Možemo da ubijamo teroriste, ali ne i kulturu koja ih produkuje“, konstatovao je vašingtonski Post na tu temu, u komentaru koji je u blogovskim i ostalim reakcijama privukao veliku pažnju javnosti.

Barak Obama je svojevremeno, u prošloj predizbornoj kampanji, i te kako pokazao da ima sluha za poruke ove vrste većinske Amerike. Za očekivati je da će to i sad biti slučaj – od ovoga sa Avganistanom, Irakom i Libijom, do svega ostalog.