„Naprednjacima ne trebaju ljudi koji razmišljaju svojom glavom“: Da li nam je potrebnija obavezna srednja škola ili služenje vojnog roka?

„Predlog Ministarstva prosvete jeste da obavezno studiranje mora da bude preduslov za sticanje diplome. Za sada imamo podršku većeg dela Vlade, čekamo još da predsednik Vučić proceni da li bi ta odluka naišla na podršku šire javnosti, jer od toga najviše zavisi kakva će odluka biti donešena“, rekla je ministarka.

Ovako je satirični portal Njuz.net napravio aluziju na vest o predlogu za vraćanje obaveznog vojnog roka, koji je u delu javnosti već naišao na kritike, dok na društvenim mrežama danima traje polemika o tome da li nam je potrebnija obavezna srednja škola.

Šalu na stranu, i jedno i drugo godinama se najavljuje, s tim što je uvođenje obavezne srednje škole zacrtano u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine, dok je vraćanje obaveznog vojnog roka trenutno u formi inicijative koju je pokrenuo Generalštab Vojske Srbije.

Zanimljivo je da je i bivši ministar odbrane Nebojša Stefanović u maju 2022. kazao da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije formirali radne grupe za analizu svih segmenata koji se tiču mogućnosti ponovnog uvođenja redovnog služenja vojnog roka, a o tome je ranije u više navrata govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

S druge strane, bar dva bivša ministra prosvete Mladen Šarčević i Branko Ružić, najavljivala su uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja do 2030. godine, a o tome je govorila i aktuelna ministarka Slavica Đukić Dejanović, u vreme dok je bila zadužena za demografiju i kada je rukovodila međuresornom radnom grupom za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju, koja takođe predviđa ovaj cilj.

Bačena udica

– Mi iz ove strašne društvene realnosti sagledavamo i merimo nešto što je duboko pogrešno, jer kad krenete iz pogrešnog ugla sve što procenjujete sigurno ne treba da bude referentna tačka u sistemu vrednosti. Bojim se da smo se dugi niz godina udaljavali i uspeli da se udaljimo od vrednosnog sistema koji je trebalo da zaživi još u Strategiji obrazovanja od 2012. do 2020. godine, a to je podizanje opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa stanovništva. Trebalo je društvo osnažiti obrazovanjem i kulturom, pa da iz te referentne tačke pričamo da li nam je u ovoj konstelaciji društveno-političkih snaga potreban obavezan vojni rok – komentariše Vesna Vojvodić Mitrović, potpredsednica Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“.

Najava povratka služenja obaveznog vojnog roka njoj deluje kao skretanje pažnje na nešto što u ovom trenutku nije gorući društveni problem.

Uverena je da je u pitanju „bačena udica“ o kojoj treba da razmišljamo „da ne bismo pričali o poniženjima kojima kao građani svakodnevno svedočimo i u ličnim životima, i na nivou celog društva“.

– Deca koja su sada dorasla do trenutka u kojem bi trebalo da promišljaju o vojnom roku su žrtvovala deceniju svog života takvom etičkom rasulu i urušavanju smisla svega što je starijim generacijama bilo podrazumevano, a poslednje što im sada treba je uverenje da je rešavanje naših problema vezano za vojnu veštinu, pa i vojnu silu. Vratimo mi toj deci poverenje u znanje, u moć knjige, i figurativno i bukvalno, vratimo im poverenje u moć pošteno zaslužene diplome koja garantuje da ste ovladali određenim znanjima. Meni ovo deluje kao jedna društvena igra u kojoj će predsednik vladajuće stranke da pita predsednika države, a oni su drugari i partijski saradnici… a nama rastu pinokijevske uši i nos i samo još treba da poverujemo – kaže sagovornica Danasa.

Goran Radojev, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, smatra da prioritet svake vlasti kojoj je stalo do Srbije mora da bude obrazovanje.

– U školama predaje sve manje nastavnika sa odgovarajućim obrazovanjem, a na PISA testiranjima naši učenici ostvaruju rezultate ispod svetskog proseka. Umesto da se vlast bavi pre svega ovim problemima, ona pokušava da ponovo uvede obavezan vojni rok. Dok škola pokušava da od dece napravi misaona bića, vojska insistira pre svega na poslužnosti. Naravno, naprednjacima ne trebaju ljudi koji razmišljaju svojom glavom i mogu da doprinosu napretku Srbije, nego oni koji će slepo verovati i slušati vlast. Zato je njima bitniji obavezni vojni rok od obaveznog srednjoškolskog obrazovanja – kaže Radojev.

Obavezna srednja škola u planovima

Koliko smo daleko od proklamovanog cilja da srednja škola postane obavezna i koliko bi to koštalo, iz Ministarstva prosvete do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili. Ni iz resora odbrane za sada ne iznose finansijske procene za uvođenje obaveznog služenja vojske.

Rečju Strategije razvoja obrazovanja do 2030, obezbeđivanje uslova za uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja se može smatrati jednim od ključnih prioriteta jer, između ostalog, neobaveznost ovog nivoa obrazovanja ima negativne posledice na obuhvat, ali i na završavanje školovanja učenika u srednjem, a posebno u srednjem stručnom obrazovanju.

Autori Strategije podsećaju da u Ustavu Srbije piše da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, dok se za srednje obrazovanje navodi samo da je besplatno, „pa tako je potrebno izmeniti Ustav u smislu navođenja da je i srednje obrazovanje obavezno i besplatno“.

Prema podacima iz Statističkog godišnjaka Republičkog zavoda za statistiku, obrazovanje nakon završene osnovne škole nastavlja 98,5 odsto učenika, a obuhvat generacije srednjim obrazovanjem je 86,1 odsto, jer dolazi do osipanja đaka posle upisa u srednje škole.

S druge strane, Akcioni plan za sprovođenje Strategije predviđa da se obuhvat srednjim obrazovanje do 2026. poveća na 91 odsto, da se do istog roka poveća procenat đaka koji posle završene osnovne škole nastavljaju srednjoškolsko obrazovanje i to na 99,5 odsto, te da broj učenika koji završe srednju školu poraste sa 86 odsto (2021. godina) na 93 procenta.

Da li je obavezna srednja škola interes društva?

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominje da kada se razmišlja da li neki nivo obrazovanja treba da budu obavezan, prvo sebi postavljamo pitanje šta je društveni, opšti interes u pogledu obrazovanja svakog deteta.

– U sadašnjoj situaciji, a na osnovu odluka koje su donete davne 1958. godine, osnovno obrazovanje je obavezno, dok su svi viši nivoi (srednje i visoko) opcioni. To praktično znači da mi kao društvo smatramo da je opšti interes da svako dete ima bar osnovno obrazovanje i da ne postoji društveni interes da svako dete stekne više od toga. Drugim rečima, mi smatramo da je od opšteg interesa da svako dete ima neka opšta znanja iz različitih domena ljudskog znanja i da kao društvo nemamo porebu za više od toga. Mislim da je to pogrešno u sadašnje doba iako je 1958. godine bilo veoma progresivno i u skladu sa duhom vremena – kaže Baucal.

Prema njegovim rečima, suštinski argument za uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja leži u činjenici da je zbog svih društvenih, ekonomskih i tehnoloških promena, društveni interes da svako dete stekne bar neku kvalifikaciju.

– Osnovno obrazovanje ne omogućava detetu nikakvu kvalifikaciju i u sadašnjem svetu to dete je „osuđeno“ na siromaštvo – navodi Baucal.

Kada je reč o praktičnim aspektima ovog pitanja, on kaže da zbog demografskog pada postoji sasvim dovoljno kapaciteta da se uvede obavezno srednje obrazovanje.

– Na primer, u školskoj 2013/14 u Srbiji je bilo 458 srednjih škola, a u školskoj 2022/23 skoro isti broj škola – 454. U 2013/14 godini u srednjem obrazovanju je bilo 268.285 učenika, a 10 godina kasnije 228.251, što je za oko 40.000 đaka manje. Kada bi danas upisali u srednje obrazovanje sve učenike koji su završili osnovnu školu ne bismo imali veći broj đaka nego pre 10 godina. Dakle, mi raspolažemo sa svim kapacitetima – ističe Baucal.

U prilog tome govori podatak sa poslednjeg upisa u srednje škole da je za oko 67.000 đaka, koliko je brojala prošla generacija malih maturanata, u srednjim školama bilo raspoloživo skoro 76.000 mesta.

Na pitanje mogu li učenici koji su završili osnovnu školi i sada ne upisuju srednju da prate srednjoškolske programe, Baucal kaže da to zahteva pažljivu analizu, ali da kakav god bude rezultat, ne bi menjao snagu suštinskog argumenta u prilog obaveznog srednjeg obrazovanja.

On navodi da trenutno veoma mali broj učenika u srednjem obrazovanju napušta školovanje i da to ne bi trebalo da predstavlja razlog za odustajanje od obaveznosti srednje škole.

Prepreka ne bi trebalo da bude ni što se tiče novca.

– Imajući u vidu da je broj škola sada veoma sličan broju od pre 10 godina, da je broj nastavnika danas na istom ili višem nivou kao pre deceniju i da su plate nastavnika najveća stavka u obrazovnom budžetu, bio bih veoma iznenađen da finansijska analiza pokaže da je investicija potrebna za uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja veoma visoka i da bi bila presudan praktični razlog protiv realizacije ove odluke – kaže Baucal.