Obaveznim vojnim rokom popunjavaju „papirne jedinice“

U prethodnih nedelju dana i načelnik Generalštaba Vojske Srbije i ministar odbrane nagovestili su da je za njih to poželjan ishod, s tim da je Nebojša Stefanović naveo da ćemo konačan odgovor imati na jesen.

Ovakav korak vojnopolitičkog vrha, saglasni su sagovornici Danasa, iznuđen je prvenstveno masovnim odlivom kvalifikovanog kadra i činjenicom da se vojska suočava sa zabrinjavajuće niskom popunom jedinica.

– Od 2012. godine vlast je više puta nametala pitanje obaveze služenja vojnog roka, ali očigledno da je u to vreme sistem kako tako funkcionisao, kaže za Danas Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i ministar odbrane u vreme kada je suspendovana obaveza služenja vojnog roka.

– Sad se stiče utisak da se, i pored relativno velikih opremanja, sistem toliko urušio da više niko i ne obrati dužnu pažnju kad pogine padobranac ili se prevrne kamion sa PVO sistemom. Očigledno je da je popuna jedinica i sastava na niskom nivou, da je zainteresovanost za vojne škole u padu baš kao i nivo interesovanja za profesionalni anganžman ili dobrovoljno služenje vojnog roka, navodi Šutanovac.

I umesto da političko-vojni vrh uradi analizu zbog čega se nalazimo u takvoj situacijioni oni, dodaje Šutanovac, rade analizu kako da primoraju mlade ljude da služe vojni rok. Taj korak bi prema njegovim mišljenju predstavljao veliku grešku.

– Proces profesionalizacije je ukočen nakon promena, nije formirana aktivna rezerva, na promociji vojnog poziva se gotovo i ne radi, a mnogi mladi ljudi koji bi služili dobrovoljno ne znaju ni gde bi se prijavili. Konačno, Srbija nije vojno ugrožena, niko u okruženju nema regrutnu vojsku i onda je jasno da je problem u rukovođenju sistemom, a rešenje nije u vraćanju na model JNA, ističe on uz konstataciju da očekuje da će se pre predloga o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka pokušati sa promenama u pristupu.

S druge strane, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je odluka o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka već doneta i da se samo čeka pogodan trenutak da se to saopšti građanima. Sve češće najave i objavljivanje anketa koje pokazuju raspoloženje ljudi za taj potez, kako navodi, predstavljaju samo propagandnu pripremu.

– Uvođenje obaveznog služenja vojnog roka je neophodno, ako je ideja da imamo vojsku kakvu danas imamo. Proces profesionalizacije nije bio praćen racionalizacijom i reorganizacijom. Mi nakon suspendovanja obaveznog služenja nismo smanjivali broj bataljona, već naprotiv, mi smo ih i povećavali. Na taj način smo se našli u situaciji da imamo više bataljona nego sve zemlje regiona zajedno. Ali to su jedinice na papiru i njih na neki način treba popuniti, ističe Radić.

Osim odsustva reorganizacije, dodatan problem prema Radićevim rečima predstavlja i odlazak kvalifikovanog kadra koji u velikom broju napušta vojsku.

– Ljudi u vojsci su demotivisani i tu glavni problem ne predstavljaju niske plate. Mnogo veći problem je takozvana „vulinizacija“ vojske, koja je ovu instituciju u potpunosti podredila potrebama dnevne politike i koju karakteriše nestručnosti i bahatost nadređenih, kaže Radić.

Sve to, dodaje, dovelo je vojsku u bezizlaznu situaciju u kojoj se vraćanje obaveznog služenja vidi kao jedino rešenje. Međutim, ni ono, kako ističe, nije bez svojih izazova.

– Celokupna infrastruktura, neophodna za prihvat regruta je prethodne decenije bila urušena. Ko će te ljude da šiša, ko će da im kuva, gde će i u kakvim uslovima da budu smešteni? Da bi se taj ceo sistem opet podigao, novac jeste neophodan, ali ne i dovoljan. Neophodne su godine da se kompletna infrastruktura podigne do nivoa da to može da funkcioniše, ističe Radić.

Bez četke i krpe

Ministar odbrane Nebojša Stefanović nedavno je za televiziju Prva istakao da će skupština odluku o eventualnom povratku obaveznog služenja vojnog roka doneti u septembru ili oktobru ove godine, nakon završene „široke javne rasprave“. On je precizirao da, ukoliko takva odluka bude doneta, to neće biti „služenje vojske kao 1969. godine sa četkom i krpom u ruci“, već da će se mladi ljudi obučavati „vojničkim veštinama“. Povodom toga koliko bi obavezno služenje vojnog roka trajalo, Stefanović je rekao da je „okvir od tri do devet meseci, a da su realni rokovi četiri ili šest meseci“.

„Generalštab je bliži da bude šest (meseci) da se neko obuči i bar dva meseca provede u jedinicama“, rekao je Stefanović i dodao da će „onima koji ne žele da nose vatreno oružje biti to omogućeno“, i da će se baviti drugim poslovima u kasarni. On je rekao da se procenjuje da bi uvođenje obaveznog vojnog roka godišnje koštalo oko osam milijardi dinara, kao i da država „ima sredstva“.