Obećanja vlasti duga tri godine

Gostujući na TV Prva, Vučić je istakao da je Srbija napravila dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju „DŽajka“ kako bi se vršilo odsumporavanje te da je „sumpor-dioksid najveći problem i sada gledamo kako da rešimo taj problem“.

Da će se država baviti smanjenjem emisije sumpor-dioksida, najavljeno je međutim još pre tri godine. Iako su uložena velika sredstva, nije se daleko odmaklo.

Naime, 2017. godine trebalo je da počne da funkcioniše postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu.

Postrojenje je radila kineska kompanija CMEC i taj posao je koštao 130,5 miliona dolara.

Međutim, kako je krajem prošle godine naveo Bankwatch u svom izveštaju, to postrojenje nije opravdalo namenu a Termoelektrana Kostolac B sama je emitovala više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno za ceo region.

– Ne postoje informacije o tome šta se događa, da li je došlo do greške u izgradnji, proizvodnom procesu ili se radi o kombinaciji oba faktora – navodi se u izveštaju Benkvoča, u kojem se podseća i da su samo u 2016. otrovi iz Kostolca doveli do smrti 657 osoba i 460 miliona evra zdravstvenih troškova.

Na drugoj strani, Zvezdan Kalmar iz NVO Cekor kaže za Danas da je postrojenju za odsumporavanje u Kostolcu B1,2 ukinuta suglasnost o proceni uticaja na životnu sredinu a da su krajem 2019. otvorene konsultacije o novoj proceni uticaja.

– Javne konsultacije su održane ove srede u Požarevcu i imali smo prilike da vidimo da nova studija ne pokazuje stvarne uticaje ovog postrojenja na lokalnu sredinu i na životnu sredinu cele Srbije… A svaki pokušaj da se ovo postrojenje otvori, odnosno da počne da radi na bazi stare saglasnosti o proceni uticaja iz 2015. bilo bi protivno zakonu – ističe Kalmar.

Pored toga što je uložila u postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, država se takođe obavezala da će raditi na smanjenju emisije sumpor-dioksida kroz Nacionalni plan za smanjenje emisije.

Međutim, ni tu nije bilo pomaka.

Stoga je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo zahtev za vanrednu inspekciju nad termoelektranama u vlasništvu EPS.

Kako RERI navodi „izveštaj JP EPS o stanju životne sredine u 2018. godini pokazuje da je samo Termoelektrana „Kostolac“ emitovala tri puta više tona sumpor-dioksida, a Termoelektrana „Nikola Tesla“ gotovo četiri puta više tona sumpor-dioksida nego što je bilo predviđeno za svih dvanaest postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisije (NERP) u 2018. godini.“

Mirko Popović iz RERI-ja kaže za Danas da je ovih dana stigao odgovor da inspekcija nije nadležna za rad termoelektrana.

Popović međutim podseća da zakon kaže da inspekcija treba da vrši nadzor kako institucije sprovode međunarodne sporazume, a NERP proističe iz međunarodnog sporazuma u okviru Energetske zajednice.

– Država se obavezala na smanjenje emisije i imala je dovoljno vremena da napravi plan kako će to sprovesti. Do sada ništa nije urađeno. Izgovor koji se često može čuti da to dosta košta, građane Srbije ne bi trebalo da zanima – ističe Popović.

Govoreći o izgradnji postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama, sagovornik Danasa ocenjuje da to nije ekonomski i ekološki najprihvatljivije rešenje.

– Postrojenje za odsumporavanje nije ekonomski i ekološki najprihvatljivija opcija. Pre svega povećava emisiju ugljen-dioksida, zbog čega ćemo morati da plaćamo takse, a ima i implikacije po životnu sredinu jer se stvara velika količina otpada – ističe Popović.

I Zvezdan Kalmar iz Cekora smatra da izgradnja postrojenja za odsumporavanje nije dobro rešenje, te da bi se trebalo ozbiljno posvetiti dekarbonaziji u ovom trenutku.

– Stav Cekora je da nikako ne treba bezglavo juriti u projekte izgradnje postrojenja za odsumporavanje širom Srbije, jer osim na njihovu izgradnju trebati trošiti godišnje nekoliko desetina miliona evra za njihovo održavanje. Izgradnja tih postrojenja i njihovo održavanje koštaće stotine miliona evra. Svako postrojenje košta preko 200 miliona evra a trebaće ih barem još nekoliko – kaže Kalmar.

Sagovornik Danasa podseća i da bi nas emisija ugljen-dioksida iz postrojenja za odsumporavanje mnogo koštala jer bismo morali da plaćamo penale na emisiju gasova sa efektom što nas može izaći i do milijardu evra godišnje.

– Sve će to morati da plaćaju kupci struje od EPS jer pravila o državnoj pomoći više neće dozvoljavati da se ovakvi troškovi plaćaju iz budžeta. Nastavak proizvodnje iz uglja će značiti da će svi građani koji budu kupovali struju od EPS-a morati samo za emisije ugljen-dioksida da plaćaju po kilovatu minimum dva do pet možda i više eurocenti, čime će struja morati da poskupi samo zbog CO2 za barem 50 do 100 odsto – objašnjava Kalmar. On dodaje da moramo raditi na dekarbonizaciji „ako želimo da pratimo trend Evrope i postanemo član EU. Srbija ima dovoljno potencijala u energijama vetra, vode, zemlje… da se ne mora oslanjati na ugalj.“

Brnabić na čelu radne grupe protiv zagađenja vazduha

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici formirala Radnu grupu za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha u Republici Srbiji i imenovala premijerku Anu Brnabić za predsednicu ovog tela. Zadatak Radne grupe je da prati, analizira i razmatra najvažnija pitanja u oblasti zaštite vazduha od zagađenja u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom na sistemske probleme, da daje analize stanja i predloge mera za sistemsko rešavanje uočenih problema i usklađivanje stavova nadležnih državnih organa i drugih organizacija i institucija koje se bave pitanjem zaštite vazduha od zagađenja. Radnu grupu čini 27 članova – resorni ministri Goran Trivan, Zlatibor Lončar i Aleksandar Antić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, direktor policije Vladimir Rebić, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović, direktorka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd Dušanka Matijević, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.