Obeležavanje Oluje u atmosferi devedesetih

Dok će u Hrvatskoj obeležavati 27-godišnjicu vojno-policijske akcije kojom je završen oslobodilački rat, u Srbiji će se sećati najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Neizostavan deo protokola biće i uobičajeno podizanje međuetničkih tenzija.

Iskazan kroz brojeve bilans Oluje izgleda ovako – više od 200.000 građana srpske nacionalnosti izbegli su iz Hrvatske, podaci su Međunarodnog suda pravde i tela Ujedinjenih nacija. Tokom akcije pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 80 civila srpske nacionalnosti.

Do kraja 1995. godine, prema izveštajima hrvatskog Helsinškog odbora, oko 400 civila koji su ostali u svojim kućama su ubijeni. Zabeleženi su brojni slučajevi uništavanja i krađe imovine.

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, organizacije koju su osnovali građani nekadašnje Republike Srpske Krajine, kaže da je početkom dvehiljaditih godina u Hrvatskoj postojao elan za omogućavanje povratka.

– Uz podršku međunarodnih organizacija, nekoliko godina se radilo na omogućavanju povratka. U tom periodu više od sto hiljada ljudi se vratilo, ali mnogo manje je tu i ostalo. Neko je ostao tri dana, neko tri meseca, neko tri godine… Ponovo su se selili, najviše u Srbiju, neki u Crnu Goru ili Republiku Srpsku. A dosta njih je otišlo po belom svetu, kaže Štrbac.

Kako navodi, u Hrvatsku su se uglavnom vratili stariji građani kojima je bilo omogućeno primanje penzije. Niko drugi, dodaje on, nije imao račun da se vrati na porušena imanja, gde je sve bilo uništeno.

– Međutim, taj kakav-takav entuzijazam za organizovanje povratka nestao je onog momenta kada je Hrvatska primljena u Evropsku uniju. Do tada je bilo nekih akcija opravka kuća, delili su se neki stanovi. Međutim, od tada se sve vratilo unazad, a poslednjih godina sve liči na devedesete i vreme uoči raspada Jugoslavije, kaže Štrbac.

Ovogodišnje obeležavanje Oluje dolazi u trenutku kada su odnosi dve zemlje veoma zategnuti. Nakon što je Hrvatska zabranila predsedniku Srbije neformalnu posetu memorijalnom centru Jasenovac, ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin najavio je poseban režim granične kontrole za sve hrvatske zvaničnike. Neposredno pre toga, odnosi su poremećeni odlukom srpskog Tužilaštva za ratne zločine da podigne optužnicu protiv četiri pilota iz Hrvatske zbog granatiranja kolone izbeglica.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam ističe da međunarodni odnosi između dve zemlje u ovom trenutku praktično ne postoje.

– Poslednji susret na najvišem političkom nivou dogodio se 2018. godine kada je Vučić posetio Zagreb. Od tada, jedina komunikacija je razmena preoštrih izjava, ističe Popov.

On navodi da dok se razmenjuju zapaljive izjave, u pozadini ostaju nerešena pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje, a koja bi mogla da se pokažu kao blokada na putu Srbije ka EU.

– Tu je pitanje nestalih, pitanje graničnih problema, pitanje nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina… Sve bi to moglo da se nađe na našem evropskog putu, pod pretpostavkom da smo i dalje na njemu. Međutim, umesto rešavanja problema kao da i jedna i druga strana teže tome da imamo što gore odnose. Od toga niko nema koristi, osim možda političara koji time skreću pažnju sa nekih drugih, po njih neprijatnijih tema, navodi Popov.

O godišnjici Oluje oglasio se srpski Komesarijat za izbeglice istakavši da za počinjene zločine nad civilima u toj akciji niko nije odgovarao, a da je „klima neprijateljstva nažalost ostala nepromenjena“.

„Ostvarivanje prava Srba iz Hrvatske gotovo je onemogućeno. U Republiku Hrvatsku se vraćaju retki i to najčešće oni koji žele da život završe na rodnoj zemlji“, naveli su iz Komesarijata dodajući da se Srbima proteranim iz Hrvatske još uvek ne priznaju njihova imovinska i druga prava, nije im obnovljena uništena imovina, vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište…

Tokom dana u ličkom selu Deringaj Srpsko narodno vijeće organizovalo je komemoraciju za žrtve Oluje, tokom koje je Milorad Pupovac pročitao „Izjavu sjećanja“.

„Za nas je to i ove godine prilika, možda više negoli prethodnih godina, da progovorimo protiv toga da se obilježavanje VRO ‘Oluja’ i obilježavanje egzodusa Srba koje je ona prouzrokovala pretvara u nastavak ratovanja i onemogućavanje suočavanja sa svim njegovim posljedicama. Da progovorimo protiv političke upotrebe i zloupotrebe stradanja. Da se bilo ratnike bilo stradalnike još jednom pretvara u sredstva za širenje mržnje i netolerancije“, naveo je između ostalog Pupovac, dodajući da bismo 27 godina nakon završetka rata trebali biti mnogo više posvećeniji miru negoli ratu.