Četvrti međunarodni „Dan predela“ u Srbiji obeležen je danas u Nacionalnom parku „Đerdap“, a ovogodišnja tema bila je posvećena primeni Evropske koncencije o predelu u sektorskim politikama.
Dan predela organizovali su Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Nacionalni park „Đerdap“, Zavod za zaštitu prirode i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Svečanost u Donjem Milnovcu je otpočela uvodnim rečima Lazara Mitrovića, direktora Nacionalnog parka „Đerdap“ i Biljane Đušić Filipović Đušić, pomoćnice Ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i integracije i predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima.
Učesnicima skupa pismom se obratila gospođa Magelon Dežan-Pon, izvršna sekretarka Saveta Evrope i predsedavajuće Evropske konvencije o predelima koja je pohvalila napore obrazovnih i strukovnih institucija koje su se, u prednhodnom periodu,angažovale na aktivnostima implementacije Evropske konvencije o predelima u Srbiji.
Današnji skup je protekao u prezentaciji dostignutog u planiranju i uređenju predela u Srbiji sa akcentom na integraciji tih aktivnosti u prostono plansku dokumentaciju i različite sektorske strategije i javne politike o čemu su govorili Mila Ristić ispred Zavoda za zaštitu prirode, dr. Nevena Vasiljević ispred Šumarskog fakulteta i Sanja Đokić ispred NP „Đerdap“.
Svečanost u Donjem Milanovcu je nastavljena obilaskom vidkovca „Kovilovo“ sa koga se pruža vidik na Donjomilanovačku kotlinu od Grebena do Golubinja, dužine preko 25 km i sve tri lokacije Donjeg Milanovca. Ovde je Dunav širok 2km a na suprotnoj obali se vidi Svinjica, srpsko selo u Rumuniji.
Savet Evrope je, pre osamnaset godina, 20.oktobra, na zasedanju u Firenci, usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to, prvo, obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.
Zaštita prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija, definisale kategorije, mere i režimi zaštite određenog područja Trenutno je, u Srbij 7,66 odsto njene teritorije , ili 677.950 hektara u 474 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite , dok je evropski standard 10 odsto od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom predela.
Multidisciplinarne i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetdve godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.